9. Vreme je prolazilo brzinom svetlosti. Časom se smračilo i već se mesec pružio rekom kao kakva lađa… Bogdan je pričao svakakve priče i iznosio mnoge planove. Katarina je sedela na njemu naslonjena na sedište i slušala ga. Divno se…
8. Katarina kao kroz maglu oseti kako se nešto ispod nje pomera. Pa se trznu malo, ali ugleda Bogdana koji je gleda i smeška se pa je to naglo smiri. Otvori oči i shvati da je zaspala. Pokuša da se…
7. Čulo se tapkanje koraka napolju, nešto jako udari u kola i koraci se udaljavaše. Katarina proviri pored zida i ugleda tri prilike kako se udaljavaju uz brdo teško i polako se vukući. Jedna od prilika je nešto mahala rukama…
6. „Vodiću ljubav sa njim“ promrmlja u sebi poluglasno. „To je to“ progovori u sebi kao da pita nekog sa strane „je l’ da? Daj Bože da on zna šta radi!“. Bogdan je pogleda upitno primetivši njenu odsutnost. „Valjda zna,…
5. Leto je već odmicalo a od Bogdana ni traga ni glasa. Već je počeo august i vrućine su postale nesnosne. Napolju se nije moglo biti kad bi sunce bilo visoko. U kućama je bilo zagušljivo i sparno. Taj dan…
4. Katarina je došla za Novu godinu i Božić, ne smevši ni upitati sebe da li je Bogdan tu. Saznala je ubrzo da nije dolazio i da se ne zna kada će… Tek u Junu Katarina je opet došla kratko…
3. Katarina je ujutro ustala, bolje reći u 2 popodne sa teškom glavoboljom. Dovukla se nekako do kupatila i jedva se umila. Popila čašu vode i ušla u dnevni boravak. Mayka je spremala već ručak a otac je slušao radio.…
2. Pred sam kraj avgusta Bogdan je otišao do Dobrivoja koji je bio sekretar, učitelj, direktor, ložač kao i još mnogo funkcija u područnoj školi. Jedino bi njegova žena povremeno očistila prostorije kad to nisu đaci radili. Dobrivojeva žena, starija…
1. Kao maloj njeni roditelji su joj dali ime Katarina, po Ruskoj kraljici Katarini jer su mnogo voleli rusiju. Njena baka je vodila poreklo iz rusije i pričalo se da je svojevremeno poznava Puškina ili Dostojevskog ili pak nekog od…
Tu veče je bila magla i Bogdan je došao kod nas. Onako usput, po običaju iz lova. Bila je zima pa je obliazio zamke za zečeve. Nosio je pušku, rusku bokericu, nehajno okačenu o ramenu. Mada je dobro znao da…
Zapadne mi jedan osmeh iza regala. Zavučem ruku, stenji, duvaj, kenjkaj… Ne mogu da ga dohvatim, moram pomeriti regal, ne vredi. A regal težak! Pun lepo poređanih fascikli. Svašta iz prošlosti, dokazni materijali, sudski sporovi sa razumom i vremenom… Pomerim…
Bilo je već kasno veče i umor se polako spuštao na njene oči kao zalazak sunca na planinu njenih obrva. Malo joj se mutilo od previše vina i par nedovršenih pogleda. Nekoliko suludih ideja i misli smucalo joj se glavom…
trava na vetru izbrazdana polja i par livada niko više tu ne dolazi niko ne posećuje šumu svi su za džungulu od urnebesa i šarenih reklama srce od betona i reči od asfalta nigde svile Preterano je dosadno. Zaludnost i…
Par koraka i provalija, nepregledna provalija. Nema dna, i na dnu nema ničega. Zakoračio bih sad, ali kasno je. Zato ću te sačekati ovde. Napraviću most i predaću ti krila. Uručiću ti mač, i svileno odelo. Voleti. Uvek voleti. Nauči…
Nešto mi ne ide pisanje u poslednje vreme. Nikad mi nešto nije ni išlo ako ćemo pravo, ali u poslednje vreme baš nešto ne ide. Sve što napišem izgleda mi isto ili slično sa svim ostalim. Malo sam se raspitivao…