Vino i magla 2.8 (Katarina)

8.
Katarina kao kroz maglu oseti kako se nešto ispod nje pomera. Pa se trznu malo, ali ugleda Bogdana koji je gleda i smeška se pa je to naglo smiri. Otvori oči i shvati da je zaspala. Pokuša da se istegne i da usput zagrli Bogdana. Bogdan je blago povuče i ona mu se nađe skoro u krilu. Poljubi je kratko „Ustaj spavalice. Stigli smo!“ Katarina se tek tad zapita gde je?! Podiže se i vide da je ispod dobro poznate vrbe kod vrela. Okrete se oko sebe pokušavajući da se rasani, čudeći se sebi kad je zaspala i kako je zaspala tako čvrsto. Katarina pogleda sunce koje je već odavno zašlo za brdo preko još uvek bacajući po neki svoj zrak na brdo sa druge strane.
U tom Bogdan izađe iz automobila i brzo skide sa sebe sve. Skoro trčećim koracima uđe u vodu usput se jako kvaseći. Zaroni nekoliko puta i odpliva par metara od obale. Mahao je ka njoj. Nije joj se išlo nigde. Skupila se na sedištu i osetila kako joj je hladno. Ćebe je bilo spasonosna misao, ali nigde ga nije bilo pa je sama sebe zagrlila grejući se dlanovima. Odmahnu Bogdanu i on časom dopliva do obale izađe iz vode i isto onako brzo se obuče. Izvadi svoju torbu sa zadnjeg sedišta i izvadi opet onu jaknu iz koje je izvadio onaj zeleni smotoljak – zavoj. Prođe do suvozačevog mesta i orgnu Katarinu, što ona više nego radosno prihvati. Čučnu pored kola i zagleda se u nju. „Izneverila sam ga, što sam tražila da idemo na kupanje a onda neću da se kupam“ pomisli u sebi i reče mu „Kasno je, i hladno mi je, izvini!“ „Pa dobro, ja sam se okupao. Jeste voda hladna kao guja, ali je sad prijatno.“
Katarina se u trenu seti da je odavno otišla od kuće i da će se otac i majka sigurno birnuti gde je do sad. Odavno bi se vratila da nije srela Bogdana. Ali nije joj se išlo. Ionako će da joj drže predavanje kako su se uplašili za nju. Kako su svašta pomislili… Odbaci te misli i povuče Bogdana unutra u automobil. Pokušavajući da ga ugura negde pored sebe na sedište. On je podiže malo i posadi je na sebe. „Boli li te još?“ Bila je zaboravila na usnu i sad je dotače nekako nespretno vadeći ruku iz jakne i Bogdanovog krila. Nije očekivala da će toliko da natekne pa je oštar bol natera da se izvije unazad. „Hajde, idemo kući. Da vidimo šta se može sa tim!“ Katarina skoro da zaplaka, zajedno od bola i tuge što mora da se vrati kući. Nije joj se išlo tamo, da je Bogdan rekao i reč sad bi iz ovih stopa otišla sa njim preko sveta. Kući će morati sve da objašnjava. Kako je isekla gumu, što je ostala toliko kasno, šta joj je sa usnom, što nije ovo ili ono. To se očekivalo od nje. Uvek je bila odgovorna i svaki svoj postupak je mogla da objasni. Kome i kako sve ovo da objasni?! Ideja da mora ipak kući natera joj suze na lice. Bol u usni samo bi kap preko svega. „Au bre, pa ne boli valjda toliko. Kakve ste vi žene k’o neki pekmezi! Ajde, ajde, nije to toliko strašno. Malo ti je otekla usna, par dana, biće kao i pre. Najbolja za ljubljenje.“ Ove poslednje reči ga izvadiše da ga ne ošamari pa se samo umilno nasmeši i upita Bogdana „Kako si došao?“ „Vozom.“ odgovori Bogdan kratko. „Za stalno?“ „Ne. Tu sam desetak dana pa moram da se vratim. Imam još skoro mesec dana do skidanja. Nego imam mnogo dobrog kapetana, stalno smo igrali šah i pili neka vina pa sam mu pričao o tebi. On se nekako snašao pa mi dadoše deset dana slobodno. Reče mi, idi vidi tu tvoju pa je poljubi jednom i za mene. Šaljivdžija, ali mnogo, mnogo dobar čovek. Sredio mi da položim vozački i vozim pincgauera. Sredio mi neke papire pa mogu posle vojske na kurs za civilnog policajca. Onda možemo lepo zajedno da živimo, kao sav svet. I nećeš me se stideti!“ Katarina pokuša da razume svaku reč iako su joj neke bile totalno nepoznate. Zašto bih ga se stidela, zapita se?! Oseti olakšanje od poslednjih. Šta je pričao tamo nekom kapetanu? Zamisli Katarina nekog brku, što je jednom videla u nekoj predstavi, kako je ismejava pred Bogdanom a on dobričina to ne shvata. Zausti da upita Bogdana šta mu je pričao o njoj, ali se predomisli. Nije htela sad da kvari trenutak.
Bogdan nastavi „Ovi civilni policajci dobiju i stan nakon nekog vremena u službi. Ako imaš malo dete i ženu onda dobiješ pre. Tako mi je objasnio kapetan. I imaju pristojnu platu. Može se sa njom izdržavati porodica. Ako se pokažeš dobar možeš i napredovati. Mogu da postanem detektiv i da hapsim lopove. Naročito ove koji mi ukradu srce.“ Bogdan je značajno pogleda. Katarini se mnogo dopao Bogdanov plan. Reči kao što su „žena i dete“, „stan“, „izdržavanje porodice“, „napredovanje“ slatko su joj odzvanjale u glavi. Iako je znala da su ti planovi papir na vetru mnogo joj se dopala njegova briga za nju. Reči „mogu da postanem detektiv i da hapsim lopove, naročito ove koji mi ukradu srce“ urezaše se u njeno srce.