Formati papira

Formate papira delimo u dve grupe, a to su:

Standardni formati i

Štamparski formati.

a0-papir

b0-papir

Tabela standardnih formata izgleda ovako:

A Format Dimenzije u mm B Format Dimenzije u mm C Format Dimenzije u mm D Format Dimenzije u mm
A 0 841 x1188 B 0 1000 x 1414 C 0 917 x 1276 D 0 771 x 1090
A 1 594 x 841 B 1 707 x 1000 C 1 648 x918 D 1 545 x 771
A 2 420 x 594 B 2 500 x 707 C 2 458 x 648 D 2 385 x 545
A 3 297 x 420 B 3 353 x 500 C 3 324 x 458 D 3 272 x 385
A 4 210 x 297 B 4 250 x 353 C 4 229 x 324 D 4 192 x 272
A 5 148 x 210 B 5 176 x 250 C 5 162 x 229 D 5 136 x 192
A 6 105 x 148 B 6 125 x 176 C 6 114 x 162 D 6 96 x 136
A 7 74 x 105 B 7 88 x 125 C 7 81 x 114 D 7 68 x 96
A 8 52 x 74 B 8 62 x 88 C 8 57 x 81 D 8 48 x 68
A 9 37 x 52 B 9 44 x 62 C 9 40 x 57 D 9 34 x 48
A 10 26 x 37 B 10 31 x 44 C 10 28 x 40 D 10 24 x 34

Pored ovih standardnih formata štamparije koriste štamparske formate i oni izgledaju ovako:

A Format Dimenzije u mm B Format Dimenzije u mm A+ Format Dimenzije u mm
A 0 860 x1200 B 0 1000 x 1414 A+ 0 880 x 1280
A 1 610 x 860 B 1 707 x 1000 A+ 1 640 x 880
A 2 430 x 610 B 2 500 x 707 A+ 2 440 x 640
A 3 305 x 430 B 3 353 x 500 A+ 3 320 x 440
A 4 215 x 305 B 4 250 x 353 A+ 4 220 x 320

U štamparstvu su uglavnom zastupljeni „A“, „A+“ i „B“ format papira. Za sve one koji žele da rade neku pripremu trebalo bi da obrate pažnju na štamparske formate i da im oni budu markeri po kojima će raditi pripremu. Treba uzimati u obzir da je nemoguće odštampati npr. B2 ili bilo koji drugi štamparski format tako da u celosti bude prekriven bojom. Neophodno je ostaviti prostora za štamparske elemente koji idu na štamparski tabak. Ti elementi su uglavnom paseri, kolor barovi, linije sečenja i savijanja. Trebalo bi naravno ostaviti prostora i za grajfer mašine koji varira između 10 mm i 15 mm. O tome u sledećem postu.

Preštampavanje – overprint

Overprint separacijaPreštampavanje ili overprint opcija podrazumevana je vrednost za pokrivne boje. Pokrivna boja znači da se prepisuje ili preštampava preko ostalih boja. Česte su greške u pripremama za štampu gde crna nije definisana da preštampava ostale boje već ih „buši“. Najčešći problem su u tom slučaju crna slova koja je onda jako teško upasovati u štampi. Posebno ako se štampaju na velikim formatima.

Najčešći previd koji se dešava su fajlovi iz photoshopa. Pošto on nije podešen da overprintuje crnu onda je potrebno svim crnim tekstovima, ili nekim drugim crnim objektima, u prozoru Layers, podesiti blending mode na Multiply. Tom opcijom se dodaje vrednost objektu da se utopi u sliku i to tako što će da se prepiše preko ostalih boja. Ova opcija je vrlo važna zbog samog pasovanja štampe. Ubušena crna će praviti problem i može se desiti da ponegde proviri bela pored crne usled deformacija papira.

Na slici ispod napravljeni su primeri overprinta i ubušene crne.

oveprint

Fleke u štampi

Pantone-Color-Wave-1024x768

Velike površine ofarbane u neku boju mogu biti ozbiljan problem jer će papir u štampi usled velike količine boje da se deformiše. Naročito je problem ako je štampa na nekom tanjem i nekvalitetnom papiru. Deformacije koje se dešavaju tom prilikom mogu dovesti da ostatak štampe, boja na boju, ne pasuje uopšte, tako da ćete dobiti neki šareniš i vrlo ljute ofset mašiniste.

Veće površine tamno plave, tamno crvene, tamno zelene i sličnih varijacija napraviće karambol na ofset mašinama. Vrlo je verovatno da nećete dobiti željenu boju, već će nijanse varirati i ne tako retko imati „talase“ po sebi.

Ono o čemu treba voditi računa jeste da ukupan zbir procenata boje ne bi trebalo da prelazi 250% (100%C+0%M+100%Y+50%K=250%). Izuzetak je „duboka crna“ koja može da se uradi u odnosu 70%C+50%M+50%Y+100%K, s tim da ćete u štampi dobiti zagasito crnu koja ima blagu nijansu plave boje.

Ovo pravilo se odnosi i na sređivanje slika u štampi, gde se takođe treba voditi računa da prilikom nivelisanja boja samo zasićenje ne prelazi 250% (naravno u CMYK skali).

Najbolje rešenje za velike površine koje se farbaju u određenu boju jeste da se uradi kao „peti prolaz“ tj. PANTONE bojom. To će povećati cenu izrade, ali će dobijena boja uvek biti identična. Ovo rešenje naročito je dobro primenjivati prilikom izrade brend boja firme i sl… Čest slučaj je da se prilikom izrade kutija koristi „peta boja“ gde se štampa radi na tanjem papiru da bi se zatim kaširala na deblje kartone.

Ako niste u mogućnosti da velike površine radite „petim prolazom“ onda obavezno izbegavajte da koristite prezasićene tamne boje, a ako baš mora, onda vodite računa da ukupan zbir procenata ipak ne prelazi 250%.

100%C+100%M+100%Y+100%K ni u kom slučaju nije dobra ideja.

Kreiranje šablona

InDesign template

Mnoge pripreme se rade po već unapred utvrđenim šablonima (template). Takve pripreme se koriste uglavnom za kataloge, magazine, novine, knjige i slične stvari koje imaju više strana koje su šematski iste ili slične.

Najpodesniji program za takve stvari je svakako InDesign. U prozoru „page“ pronađite „A-master“ i dvostrukim klikom na njega otvoriće vam se dve strane na kojima možete postaviti elemente koji se ponavljaju na svim, ili na većini strana. Elementi kao što su paginacije, tekstovi, slike, itd… Naravno, dodajte koliko vam je potrebno „master“ strana i kreirajte koliko vam je potrebno šablona. Svaki put kad dodajete strane u InDesign-u odaberite šablon koji vam odgovora i dodajte potreban broj strana.

Pritom potrebno je voditi računa da, kao što smo opisali u članku Dimenzije i prepusti, vodite računa da imate prepuste za stvari koje će ići u margo i da odvojite bitne elemente daleko od obreza.

Slike u štampi

BG1blueSlike u štampi su čest problem ako nemaju adekvatnu rezoluciju ili nisu u CMYK kolornoj skali.

Najbolji program za obradu slika je svakako Adobe Photoshop. No i njega je potrebno podesiti nakon što je instaliran na adekvatne kolorne profile da bi radio u skladu sa standardima ofset štampe. Nećete pogrešiti ako Photoshop u meniju Edit => Color setings podesite na Europe prepress 2. Bilo bi poželjno da najpre sliku prebacite u CMYK kolorni mod u meniju Image => Mode => CMYK color. Nakon toga možete dalje da obrađujete slike i doterujete ih u željeno stanje. Nakon obrade doterajte dimenziju slike u meniju Image  => Image size. Tu bi bilo poželjno da namestite makar približnu dimenziju slike kolika će biti u štampi, s tim što bi u polju Resolution trebalo da stoji 300 pixels/inch (DPI). Tako sređenu sliku ubacite u program u kom radite pripremu. Izbegavajte obradu slika u ostalim programima, kao što su CorelDraw, Ilustrator itd; nesigurni su i nemaju takav opseg alatki kao što to ima Photoshop.

Izbegavajte skaliranje malih sličica na velike formate i veštačko podizanje rezolucije slike. A to znači ako vam je sličica npr. 120 px x 120 px, iliti 20 mm x 20 mm, a vi joj date veštačko povećanje na 200 mm x 200 mm, slika će izgubiti ošrinu i u štampi će biti mutna. Neće pomoći ni ako zadate 300 dpi rezolucije, jer slika u startu nema dovoljno piksela da popuni prostor koji joj je zadat. Dakle, izbegavajte povećavanje malih slika na velike formate osim ako to zaista nije neophodno. U tom slučaju obavestite naručioca posla i štampara da slike neće biti u kvalitetu. Nasuprot tome, smanjivanje velikih slika i dovođenje na dimenziju štampe je sasvim poželjno.

Često se takođe dešava da slike koje su ubačene u InDesign, Ilustrator i naročito u CorelDraw, a kojima su naknadno dodeljene senke „pobrljave“ u štampi. Naročito one slike koje su „isečene“ u neki nepravilan oblik i sačuvane kao PSD. Zato izbegavajte dodavanje senki, ili ako ih dodajete onda obavezno nakon dodavanja pretvorite senku zajedno sa slikom u bitmampu (CorelDraw) ili ih rasterizujte u Ilustratoru. Time ćete uglavnom izbeći probleme senki na slikama.

Naravno, vodite računa da slike koje idu na ivicu štampe imaju prepuste kako što je to opisano u članku Dimenzije i prepusti, i da crni tekst koji ide preko slika bude prepisan preko njih kao što smo to opisali u članku Tekst u štampi.

photoshop_editing_final

Tekst u štampi

fonts-1

Da biste izbegli razne probleme koji se mogu javiti u štampi potrebno je uraditi sledeće stvari.

Obratiti pažnju da crni tekst nije u više boja. A to znači da je najbolje da crni tekst bude samo „čista crna“ tj. da koristi kako rekosmo CMYK kolornu skalu sa vrednostima C=0, M=0, Y=0 i K=100. Jako je bitno da se izbegnu sitni tekstovi iz više boja, sitni šareni tekstovi, sitni rasterizovani tekstovi ili sitni tekstovi u negativu. Zbog deformacija papira i nepasovanja mašina sitni tekstovi često ispadnu mutni i nečitki. Zbog toga je preporučljivo da im dodelimo vrednost „čiste crne“.

Svaki crni tekst sa „čistom crnom“ a koji se nalazi na bojenoj pozadini trebalo bi da bude preštampan preko pozadine, a to znači da ne buši pozadinu već da se prepisuje preko nje. Uobičajeni problem su tekstovi iz Photoshopa kojima je potrebno dodeliti poseban Layer i samo njega na kartici Layer umesto Normal podesiti na Multiply. Najbolje bi bilo uopšte izbegavati dodavanje teksta u Photoshopu, već umesto njega tekstove dodavati u nekom od vektorskih programa.

Takođe odvojiti tekst u bezbednu zonu od obreza kao što je to opisano u članku Dimenzije i prepusti.

Po završenoj pripremi najbezbednije je tekst pretvoriti u krive ili embedovati fontove u pdf.

Dimenzije i prepusti

picture-showing-bleed-guidelines

Pre nego što krenete sa pravljenjem pripreme za štampu i dizajniranjem proizvoda, potrebno je da odredite krajnji format proizvoda. Neki od formata koji su u standardu ako je to moguće. Izaberite neki od A ili B formata papira na koji će se vaša priprema uklopiti. Nestandardni formati papira će vas dodatno koštati.

A_sizeB_size

Nakon odabira dimenzije štampe u programu kojim radite pripremu dodajte prepust, ako vam štampa ide u margo. Što znači da vašu pripremu proširite još minimum dva milimetra, a pet milimetara će biti sasvim dovoljno u odnosu na dimenziju koju ste zadali kao krajnju. To je deo koji će u doradi biti odsečen a dodaje se zbog oscilacija u štampi i na nožu koje se mogu javiti. Papir prilikom štampe se deformiše i jako teško je potrefiti da odsečete proizvod u neki deo milimetra tačno. Sa dodatkom od dva milimetra taj posao se kompletno olakšava.

bled

Takođe iz istog razloga, trebalo bi da bitne stvari kao što su tekstovi, logo i slične stvari uvek odmaknete od ivice sečenja u bezbednu zonu koja bi trebalo da je najmanje tri milimetra udaljena od ivice sečenja.

Ofset štampa

grafikaVećina stvari danas se radi na ofset štamparskim mašinama. U zavisnosti od papira na kom se štampa standardi pripreme se menjaju. No, postoje univerzalni standardi koje možete ispoštovati i sa kojim ćete u 99% slučajeva imati dobru pripremu za štampu.

Pre nego što krenete sa dizajniranjem svog proizvoda bilo bi dobro da izaberete neki od specijalizovanih programa koji odgovaraju zahtevima pripreme za štampu. Npr. kao što su InDesign, Ilustrator, Photoshop, CorelDraw i slični programi sa kojima možete da kvalitetno odradite pripremu. Čest je slučaj da se nekoliko programa koristi da bi se dobio željen rezultat, npr. Photoshop za obradu slika, Ilustrator za vektorske objekte i InDesign za kompletiranje pripreme. Bilo koji program da izaberete i bilo šta da radite u njemu uvek je potrebno podesiti program da radi sa CMYK kolornom skalom. Npr. podesite Photoshop tako što ćete u meniju EDIT izabrati COLOR SETINGS i u SETINGS podesiti kolorni profil EUROPE PREPRESS 2. Preporuka je da se ne igrate sa kolornim profilima osim ako zaista znate šta radite, u suprotnom mogli biste dobiti štampu kakvu niko ne očekuje. RGB kolorna skala ne može u štampu i ako ostavite bilo šta u vašoj pripremi u RGB profilu vrlo je verovatno da ćete imati problem prilikom štampe.

Slike koje radite trebalo bi da budu minimum 300 dpi. Ako su slike u startu loše, niske rezolucije i malih dimenzija, ili su skidane sa interneta, one mogu do neke tačke da se dovedu u red Photoshopom, ali će se u štampi verovatno videti da nisu kvalitetne. Veštačko podizanje rezolucije neće vam mnogo pomoći, naročito ne kod oštrine slika.

cmyk

Takođe, ako imate logo firme koji želite da ubacite u pripremu, a dobili ste ga kao sitnu sličicu sa interneta, bolje je da ga nacrtate ponovo i ubacite.

Budite uporni koliko god možete u tome da dobijete kvalitetne segmente sa kojima ćete raditi pripremu.

Izbegavajte programe kao što su word, excel, publisher, i slične programe jer nemaju podršku za CMYK kolorni profil.

Kako napraviti kvalitetnu pripremu za štampu?

CMYKU narednim postovima ćemo pričati o pripremi za štampu ili o tehničkom dizajnu. Često se dešava da dizajn ne odgovara zahtevima pripreme, pa onda nastaju problemi. Da biste izbegli te probleme pokušaćemo u nekoliko sledećih postova da pojasnimo šta možete očekivati i šta bi trebalo uraditi da dobijete proizvod koji želite.

Da bismo dobili kvalitetnu štampu moraju se u prvom redu ispoštovati tehnički zahtevi mašina koje će raditi samu štampu, a kasnije i doradu. Uglavnom tehničari, koje danas gotovo da ima svaka veća štamparija, poznaju procese štampe koji se koriste u štamparijama. Uvek je najbolje pitati, pozvati štampariju i dogovoriti se o detaljima štampe koju planirate da uradite. Štampari će verovatno biti više nego predustretljivi da vam pokažu šta i kako može.

Dešava se često da ne znate ko će štampati vaš konačan proizvod jer pravite pripremu za treće lice, ne znate koga da zovete ili kome da se obratite. U tom slučaju postoje standardi koje bi bilo poželjno da ispoštujete i tako izbegnete dalje probleme.

O tim standardima i tehničkim detaljima ćemo govoriti u narednim postovima.