Коста скочио са моста
Наш комшија Коста је јако добар младић. Мислим био је некад давно док су му још вијуге у глави биле повезане како тако. Као мали је био вуковац и дете са напредне математике. Сви су мислили како ће једног дана…
Kako sam se proveo na internetu?
Moglo bi se na ovu temu nadugačko i naširoko, ali… Pre mnogo godina, negde 2006-7. verovatno, naleteo sam na MySpace i tamo otvorio profil. Taj profil je moje prvo samostalno iskustvo na internetu u interakciji sa ostalim ljudima. (Naravno, ne…
Moguće je
Možda smo samo zreliji i uviđamo besmislenost objašnjavanja ušima koje imaju zidove. Pa zato ćutimo i ono što bi smo trebali reći. I ne samo reći nego vikati koliko nas grlo nosi, dozivati. Možda više nema ni snage ni volje…
Promena
Pitam se ponekad koliko smo sami odgovorni za ono što nam se dešava. Koliko smo sposobni da odustanemo od stvari koje nikad nisu funkcionisale u našim slučajevima. Koliko smo sposobni promeniti sebe? Dozvolio sam jednoj misli da ti se zadivi…
Prazno srce
Neko bi rekao da sam možda zastranio, neko ko me ne poznaje sigurno. Prijatelj mi je rekao da odavno nisam “tu”, da već godinama sam negde, samo Bog zna gde. Dodao sam mu da sam odavno stranac samom sebi i…
Želim VAS
Ljudi misle da se reči koriste da se nešto opiše što se ni slikom ne da opisati. Kako izgleda videti ljude koje ste pokušavali rastumačiti po njihovim rečima? Kako izgleda videti sve te prozore u duše? Kako izgleda uhvatiti trenutak…
Recimo
Recimo… Na primer, da znamo o čemu pričamo. Stariji smo, iskusniji, sa više čega god to bilo. I sad, recimo, na primer, da sretnete sebe negde od pre deset ili sto godina. Šta bi ste rekli toj osobi? Iako znate…
Izaberi izbor
Svojim mislima biramo svakodnevno između milion sitnica koje pogrdno zovemo život. Da li ćemo skrenuti levo ili desno, da li ćemo zaobići znak ili mu se suprostaviti. Svaki od ovih izbora podjednako bivaju na kraju zaboravljeni, kao pročitana knjiga. Neki…
Progonitelji
Reč je o… Nekoj vrsti progonitelja. Uhoda. Koji prate svaki tvoj korak. Nešto nalik na senku, uvek tu, ali im nikad ne vidiš lica. Prosto ih osećaš kako lebde, tu negde, iza leđa, u kraju oka. Nešto nalik na senke…
Dotakao sam dno života
Pre nekoliko, a Boga mi i više od nekoliko, godina, sećam se kao da je bilo danas, dotakao sam dno sopstvene provalije. Iako mi nećete verovati da je to moguće, ispričaću vam pa vi prosudite sami… Pokušajte da zamislite vreo…
U pravu
Pitanje je da li sam u pravu? Ako i jesam šta sa tim? Ne osećam se bolje zbog toga. Naprotiv! To može biti teško prokletstvo. Šta god da uradtiš, u pravu si, sve se obistini. Iako ne bi želeo da…
RUMBA – Anka Stanojčić
Ono što večeras imamo priliku da držimo u ruci je knjiga, jednostavna, korice i listovi. Ali pokušajte za trenutak zamisliti sebe kako prolazite između štandova na nekom sajmu knjiga i primetili ste naslov ove knjige RUMBA. Možda biste pomisli kako…
Bedni plafon
bedni plafon se spustio suviše nisko i pritiska me svom svojom težinom optužujući me za nemoć moju koja je postala jača od moje snage crvi sumnje se množe na truleži moje vere između zalogaja gorčine poneka reč a treba mi…
Oluja
U rukama sam držao ostatke ogoljene duše. Slomljenog i usamljenog duha koji je šetao uokolo godinama. Rat se proširio krajevima i crni oblaci su se navukli na horizont poput zavesa na prozor. Sve je jasno i ništa ne vidim. Samo…
Pregrupisavanje
Neki strah se ugnezdio i neka neizvesnot u mojim grudima. Kao omča oko vrata vreme me steže i svakim mojim korakom me povlači, udaljava. Svet polako nestaje, čak i senke više ne trepere. Tražio sam put, izlaz, korak do tebe.…