7. Bogdan uđe u kuću. Majka, čuvši ga da ulazi trgnu se iz sna i pogleda ga smešeći se. „Ju! Ja zaspala. Koliko je to sati?“ upita majka Bogdana. „Skoro će pola pet. Spavaj ti, neću ja još.“ reče Bogdan.…

6. Kraj avgusta se već bližio i Bogdan je već uvelike kovao planove kako da napravi ispraćaj. Otišao je do profesora i zatražio veliku školsku salu. Razmišljao je o tome kako će unutra biti velika vrućina, ali bolje je i…

5. U junu Bogdan je dobio poziv za vojsku za septembar. Mayka je kao i obično plakala kad je videla o čemu se radi. Pomalo idući na živce Bogdanu sa tim skoro svakodnevnim plačem. Svega joj je bilo žao. Već…

4. Bogdan je dobio poziv od vojnog odseka za regrutaciju negde kad je i Katarina kretala u četvrtu godinu srednje. Jesen se polako približavala i u polju je bilo mnogo posla sa Markom. Trebalo je dosta toga pripremiti za zimu.…

3. Vreme školskih dana se završavalo, kraj osnovne. Katarina je već na jesen otišla u Grad. Celo školovanje Smilja se držala po strani, povremeno hvatajući po neki Bogdanov pogled. Isprva je izbegavao ali se kasnije navikao. Retko kad bi nešto…

2. Prekosutra, kad se Bogdan probudio, kuća je već bila puna naroda. Svi su tiho i ozbiljno govorili. Nije bilo kao za slavu kad dođe dosta dece i kad zajedno trče po dvorištu. Sad nije bilo dece, samo odrasli koji…

1. Sofiju su kao sedamnaestogodišnjakinju udali u Daleko selo za čoveka 20 godina starijeg od nje koji je pritom bio gluvo-nem i retardiran. Mesec dana se neprestalno molila Bogu da je izbavi iz tog doma. Onda je nakon mesec dana…

13. Katarina je sedela u sobi i čekala da je otac pozove. Koferi su bili spremljeni još pre tri dana i stajali su između kreveta i vrata. Čekala je da konačno krenu u grad. Škola počinje već sutra i treba…

12. Katarina je ležala na podu i gledala majku kako plače i pakuje robu nazad u ormar. Neki bes se skupljao u njenim grudima. Svesna svoje nemoći polako je ostala i pogledala se na ogledalo pored bračnog kreveta. Izašla napolje…

11. Probudila se jako rano. Kroz prozor se videla samo bela mlečna magla. Sunce još uvek nije izašlo pa pogleda na sat. Fluorascentne kazaljke pokazaše da je deset do četri. Sve je nekako bilo izuzetno mirno. Nije joj bilo muka.…

10. Sutradan se Katarina probudila oko podne i ležala u krevetu jer joj se nije ustajalo. Usna je bolela i glava joj je bila u konfuziji. Očeve reči su se neprestalno vraćala iako se svim silama trudila da ne misli…

9. Vreme je prolazilo brzinom svetlosti. Časom se smračilo i već se mesec pružio rekom kao kakva lađa… Bogdan je pričao svakakve priče i iznosio mnoge planove. Katarina je sedela na njemu naslonjena na sedište i slušala ga. Divno se…

8. Katarina kao kroz maglu oseti kako se nešto ispod nje pomera. Pa se trznu malo, ali ugleda Bogdana koji je gleda i smeška se pa je to naglo smiri. Otvori oči i shvati da je zaspala. Pokuša da se…

7. Čulo se tapkanje koraka napolju, nešto jako udari u kola i koraci se udaljavaše. Katarina proviri pored zida i ugleda tri prilike kako se udaljavaju uz brdo teško i polako se vukući. Jedna od prilika je nešto mahala rukama…

6. „Vodiću ljubav sa njim“ promrmlja u sebi poluglasno. „To je to“ progovori u sebi kao da pita nekog sa strane „je l’ da? Daj Bože da on zna šta radi!“. Bogdan je pogleda upitno primetivši njenu odsutnost. „Valjda zna,…