Zapadne mi jedan osmeh iza regala. Zavučem ruku, stenji, duvaj, kenjkaj… Ne mogu da ga dohvatim, moram pomeriti regal, ne vredi. A regal težak! Pun lepo poređanih fascikli. Svašta iz prošlosti, dokazni materijali, sudski sporovi sa razumom i vremenom… Pomerim malo regal i evo ga. Aha!!! Otresem prašinu, paučinu i vratim ga na njegovo mesto. Lep osmeh, šteta da se izgubi. Momenti koje ubacujem u fascikle, i brižljivo čuvam, negde u regalu. Samo ja znam raspored, tako da, ne preturaj molim te… Pitaj!
Sedeli smo tako u okrugloj sobi, sa kružnim stepenicama koje su vodile gore i dole. Dole u podrum i gore nikad nisam bio. Radio sam vežbe, iznošenja pehara iz malog pendžera u zidu. Dizanje iznad glave, onako šampionsko-pobednički. Sa osmehom! Da se zna! Ali je bio nekako sjajan i klizav, svaki put bi ga ispustio, nekako. Čak i kad bi čuo tvoj plač kao malog deteta. Nesnosan bol od plača. Ne znam sad, ali onda mi je to delovalo kao stvarno. Negde iza ugla čuo se plač, ili smeh. Iza regala…
Brzo sam to zaboravio, lepo spakovao u fasciklu i bacio na policu regala. Zašio rane i izmerio pritisak. Nije bilo tako loše stanje, mislim zdravlje se malo poljuljalo i regal se rasklimao ali je „držalo vodu“ kako kažu stari. Bar dok majstori odu.
Pospremim ti ja taj nered i pretvorim ga u red. Skinem prašinu i paučinu. Dodam malo onog vazduha što miriše. Mmmmm… Baš lepo! Sad je sve u redu. Čak sam popravio policu i vratio staklo u sredini. Buši, lepi, napred, nazad i eto ga. Neminovnost rada, uvek nešto mora da ispadne.
Kad opet iza regala ima mesta da se neko sakrije. Znate! Par suza, kao naušnice, samo nisu! Nađem i nečiji uzdah, verovatno je ispao iz neke fascikle i zapao iza, ali je bio tu. Onako baš vlažan i skoro buđav, ali ipak lep. Malo ga turim na vazduh i operem, i da vidiš kako se na njega nadoveže pogled, pa još neki san, nekoliko lica…
Dobro, rekoh sebi, sad ću da pomerim ovaj regal na pendžer i više neće da mi zjapi ona rupčaga onako bez veze. Pehar ionako nikad neću uspeti da podignem sa osmehom. Prosto je tako. Nije za svakog pehar. Neko mora da nosi štit, da vodi konja i trči pored puta. Neko mora da nahrani lavove, ili bikove. Pa neka ga regal tu. Jeste malo tavanica tu nakoso i u dubinu, ali bar neće ništa da bude iza regla sem pendžera i pehara. Nema mesta!
Guraj, vuci, škripi…
Svaki put kad pomerate nameštaj uvek nađete nešto što je odavno izgubljeno. Recimo neko crveno dugme sa tetkinog kaputa, obavezan kliker i to onaj plavi… Pogledam i ja da ne nađem nešto, i nađem naravno. Neki rebus u obliku očiju. Šahovsku tablu sa pola odigrane partije. Pola čaše vode, svejedno gledali da je do pola puna ili je do pola prazna. Neobična stvar koju sam pronašao je brnjica za vezanje bikova?! Jako neobično i čudno. I fasciklu bez asocijacije. Otvorim je i vidim da ima nekoliko slika u njoj, jedan video, dve kratke pesme i par opisnih formulara. Zagledam se, na slici bik, veliki da ogromniji ne može biti, miran. Neki čovek sedi, igra šah i pije vodu. Na drugoj slici opet onaj rebus ali sa rešenjem napisanim naopako u dnu. Piše videti video. Na videu samo snimak partije šaha. Bar je jasno zašto je facikla na podu, nikom nije jasno o čemu se radi tu. Ali zato je regal lepo stajao i kroz police se lepo video pendžer i pehar u njemu. Lep pehar, sjajan i velik.
Sad je čak nekako i bilo više mesta, odjednom se nekako dobilo na prostoru i na prioritetima, naravno. Nekako mi komotnije. Ne moram više da radim vežbe sa peharom a regal je sad nekako na svom mestu. Jedino me ona fascikla buni i pomalo nervira. Pročitam opisna dokumenta, piše videti slike i videti rebus. E pa sad?! Dobro, nema veze, to je ionako neki deo iz istorije, nebitan verovatno, ali je bitno gde staviti fasciklu. Nigde se ne uklapa. Da je bacim u kantu za smeće to nikako!!! Kanta za smeće ume mnogo da pravi probleme, i to jako ozbiljne probleme. U njoj se stvari usmrde, pa cela soba ima strašan zadah, pa onda i ono što je lepo poprimi taj smrad. Ili se nakote crvi pa se prošire svuda. Ili izbije požar… Znači, kanta za smeće ne dolazi u obzir, nikako! Nacrtam majmuna kako radi, dam asocijaciju „majmunska posla“ i bacim je na kraju drugog reda. Štrči! Da ga… uh što štrči!!! Izem ti glupavu fasciklu!!! Šta da radim sa njom?!
Uzmem je i gurnem pod fotelju i ne gledajući šta ima ispod fotelje, zažmurim. Sednem na fotelju i okrenem se… Eeeeheheheheeeee… Pogledaj sad kako je lep regal.
Kad; osećam nešto me bocka kroz fotelju, nije više onako udobna. Mrdni dupe ovamo-onamo, ne vredi. Oseća se neka đžomba, žulja. Šta ti je dupe, kad se navikne?!?!
Kad bi sad bar mogao da se vratim i batalim onaj osmeh. Sad moram sve iz početka da sređujem…
Generalno…
Ne opet!
One comment
Comments are closed.
Autor pricalica [ Odgovori ]
11/01/2010, 12:46
И код мене сличан случај, но све док је шаховска табла отворена – партија није завршена и игра се, дао Бог. Грлим, радости!***
Autor AnaM [ Odgovori ]
11/01/2010, 12:59
Kad te čovek pogleda, rekao bi da si mladji…ali rega, mislim na knjige, naravno,gde bih ja na sećanja:)… pokazuju da si ljubitelj dobre knjige…
Autor suky [ Odgovori ]
11/01/2010, 13:07
*pricalica
mukotrpan posao, ali vredi svaku kapljicu znoja…
;)))))
Autor suky [ Odgovori ]
11/01/2010, 13:08
*anam
pa da, samo regali mogu biti ovako stari…
ljubitelji su mlađi…
;)))))
Autor pricalica [ Odgovori ]
11/01/2010, 13:20
Баш ми се допала прича. Јел то тазе?***
Autor suky [ Odgovori ]
11/01/2010, 13:21
*pricalica
da, od pre neki dan…
od ove godine.
;)))
Autor pricalica [ Odgovori ]
11/01/2010, 13:22
Е то ме радује још више. Сад да наставиш тако. Може?***
Autor suky [ Odgovori ]
11/01/2010, 13:26
*pricalica
ću da nastavim, da ne ispadnemo neke lenje bube, ne daj Bože.
imam podosta ideja koje me „maltretiraju“ da ih zapišem, iako se batrgam da neću, ne vredi, izgleda da ću morati…
biće, nadam se, interesantnije kod mene u neko naredno vreme…
još samo kad mi net ne bi toliko zadavao glavobolje…
;)))))
Autor AnaM [ Odgovori ]
11/01/2010, 13:33
Zavisi čega si ljubitelj:))))))))))))))
Autor suky [ Odgovori ]
11/01/2010, 13:35
čega bi mogao biti ljubitelj, knjiga i spisateljica…
;)))))
Autor casper [ Odgovori ]
11/01/2010, 13:40
Sjajna prica.
I casa je uvek do pola puna da znas, stepenice uvek idu navise a svi rebusi se jednom rese sami.
Provetreni osmeh, pogled sa koga je obrisana prasina, srce kome je pojacan ton i ispruzene ruke su gotovo uvek resenje neresivog rebusa.
Veruj duhu koji cesto boravi iza regala, ispod fotelje ili jednostavno drema u nekoj fascikli recimo petoj sa leve strane prozora.
Autor unajedina [ Odgovori ]
11/01/2010, 13:41
Kanim se ovih dana i ja da pospremim svoj regal…Sutra.Mislicu o tome sutra.
Pozdrav,lep post.
Autor sanjarenja56 [ Odgovori ]
11/01/2010, 14:25
Najviše problema može da ti pričini „Neki rebus u obliku očiju. “ Pospremi ti to još jednom i pazi da osmehe lepo složiš na jednu stranu, uzdahe na drugu stranu, zakulisne misli na treću.
Autor behappy [ Odgovori ]
11/01/2010, 16:07
Prica me je ostavila bez reci.
Svaka ti cast mamin kume, (znaci li to da si i meni kum?!:) )
Ovako nesto je i bilo za ocekivati.
Ko zna, mozda posle zavrsis kao Andric sa nobelom u rukama.
Zaista mi se prica svidela.
Onak, bas po mom ukusu. Sjajno upakovano…
I pazi sta radis sa fasciklama!
Pozdravce :*
Autor mandrak72 [ Odgovori ]
11/01/2010, 17:21
Samo kad ne bi bilo te prašine iza regala. Eto i ja se poradujem pa zavirim iza regala, a tamo svašta. Bojim se da sve napišem da neko pomisli da sam lud, a ja samo upola. Ni tamo ni vamo.
pozdrav
Autor Jovan s.s. [ Odgovori ]
11/01/2010, 20:16
Pozdravljam
Autor AnaM [ Odgovori ]
11/01/2010, 21:13
Samo nemoj da si ljubitelj uspomena i sećanja, zapakuj ih i kreni u skupljanje novih:)
Ih našla ja da savetujem znalca:)))
Autor poluuspavanka [ Odgovori ]
11/01/2010, 22:06
Ha,ha, naravoučenije: Kad ti je regal pospremljen, obavezno te žulja zadnjica :))
Autor vesela [ Odgovori ]
11/01/2010, 22:32
samo nezgodne su te fascikle koje ne znas gde da svrstas.. Vec dugo mucim muku sa jednom takvom :))
pozdrav!!
Autor nastasja [ Odgovori ]
12/01/2010, 01:12
lajkovala sam te na fb, da ne bude da se ponavljam , al moram samo ovo – 999 🙂
Autor talas [ Odgovori ]
12/01/2010, 14:24
Evo me kume, prica suvise vruca, navraticu kad se ohladi.
Moze?
Sada samo pozdrav.
:))
Autor suky [ Odgovori ]
12/01/2010, 14:28
* casper
Hvala casper.
Ma tražio sam tog duha iza regala ali se nešto skriva… pa ti bar znaš kakvi su ti dobri duhovi… :)))
*unajedina
Sutra nikad ne umire… Ne kaže se zalud da je jutro pametnije od večeri… 😉
*sanjarenja56
Pospremam ja li sve nešto negde štrči na nekom “ćošku”… 😉
*behappy
naravno da sam i tebi ako sam mami… kumice…
Ne daju oni nobela tek tako… mora prvo da se napiše knjiga… 😉
Pozzzzzzz. :)))))))
*mandrak72
Ma prašina tek je posebna priča… Ponekad toliko prašine ima da stvari gube svoj prvobitni oblik, a samim tim i namenu… 😉
*Jovan s.s.
Pozdravljam također…
*AnaM
ne bi valjalo da ih skupim previše, moglo bi potati tesno na regalu…
*poluuspavanka
:)))))
još ako je zadnjica žuljive prirode…
*vesela
one prave najviše problema uvek… a ne možeš prosto da ih baciš kad ti bodu oči… 😉
*nastasja
:p
*talas
navrati kume, slobodno…
svako dobro.
Autor malaino [ Odgovori ]
12/01/2010, 15:55
Kada ispreturano složiš,
pronadješ davno zaboravljene stvari,
zamisliš se, nasmešiš,
pa kreneš dalje nove da spraviš…
Pozz
Autor suky [ Odgovori ]
12/01/2010, 19:37
*malaino
može i tako, ali ne mora da znači… mogu samo da se nasmešim…
;)))))
Autor suky [ Odgovori ]
12/01/2010, 20:44
*sanjarenja56
gde da složim paučinu i prašinu, retke biljke, i akvarijum?!