Vino i magla 2.6 (Katarina)

6.
„Vodiću ljubav sa njim“ promrmlja u sebi poluglasno. „To je to“ progovori u sebi kao da pita nekog sa strane „je l’ da? Daj Bože da on zna šta radi!“. Bogdan je pogleda upitno primetivši njenu odsutnost. „Valjda zna, svi u vojsci nađu neku fuficu da se oprobaju? Da li je i on našao neku? Sigurno jeste!“ Ta je misao pecnu kao struja i ona je odbaci.
Lagano krete da izvija bokove ka njemu osetivši njegovu muškost na svom donjem delu stomaka. Tad se po prvi put zaista uplaši kako će sve da bude. Šta treba da radi, gde da bude, kako da… Pitanja su se ređala i dođe joj da odustane, da samo skoči, uhvati majicu i brus, pa da pobegne koliko je noge nose. Neka otac dođe po kola. Tako će i da uradi..
Zakorači preko njega u potpunosti i podiže se na gore. Pogledom potraži majicu i brus. Pogleda u pravcu vrata i okrete se ka Bogdanu. Iznenadi se kad vide da je na par centimetara od nje. „Šta ti je?“ „Ništa! Hoćemo da ostavimo ovo za drugi put, neko bi zaista mogao da naiđe!“ odgovori Katarina drhtavim i skoro hladnim glasom. Bogdan sakupi svoje noge iza njenih leđa i ona propade leđima na pod. Oseti kako je jedna daska viša od druge i urezuje joj se u leđa. Oseti istu dasku kako joj se useca na trtičnoj kosti što je toliko jako zaboli da jauknu. Bogdan se trgnu podigavši se na gore raširi ruke. Ona se okrete u levu stranu i uhvati se rukom za donji deo leđa. Bogdan se sagnu i podiže je ka sebi. Ona skoro zaplaka i htede da ustade na stranu. Bogdan je tad uhvati oko pasa i vrati nazad. Suza joj poteče niz lice i Bogdan podiže ruku lagano joj dodirujući lice i skidajući suzu kažiprstom. Njegov osmeh joj povrati dobru volju i on je poljubi u vrh nosa. Nastavi da je ljubi u usta i spuštajući se niže preko vrata na grudi ona zaboravi na bol. Od poljubaca oseti neka blaga podrhtavanja u stomaku pa povučena njima izvi se na gore otkrivajući mu grudi u potpunosti. On nastavi sa poljupcima po grudima i po stomaku. Sad su već podrhtavanja bila jača i telo joj se na momente otimalo u blagim grčevima. Vrelina izeđu butina je rasla svakim momentom da se pitala da li je to tako normalno. „Sigurno nije, jer ni ja nisam normalna!“ pomisli Katarina.
Njegove ruke oseti na svojim butinama i oseti kako se kreću prema njenoj zadnjici. Ispod suknje je imala kupaći kostim širok preko celog boka. Ali Bogdanove ruke nekako se nađoše ispod kostima tako da joj se krajevi kupaćeg blago urezaše u bokove. Bogdan povuče ruke nazad i pokuša da otkopča suknju, ali patent nije hteo da popusti. Katarina oseti cimanje pa zabaci ruke iza i otkopča zatvarač, podiže suknju i prebaci je preko glave. Razgledajući okolinu gde da je spusti, smota je i gurnu Bogdana nazad pa je stavi na ostatak stvari. Bogdan se okrete u stranu i položi Katarinu pored sebe, na brzinu ustade, otkopča opasač i raskopča dugmiće na pantalonama. Sve zajedno svuče na dole, pri tome sedajući opet na pod i samo prebaci pantalone sebi iza glave. Katarina se skupi u krilo Bogdanu. Nije joj se nastavljalo dalje a nije joj se ni vraćalo nazad. Čekala je da on uradi nešto. Bilo šta! On prebaci ruku preko njenih kolena i povuče je sebi u krilo prebacivši njene noge preko svojih tako da je zadnjicom dodirivala njegovu muškost. Vlažan dodir je natera da pomisli kako je sve ovo bila greška i da treba da ustane i ode, da se sakrije negde da je niko ne vidi. Dok je sa druge strane radoznalost terala da pogleda o čemu se tu radi. Da ga dodirne. „Bar da Bogdan nije tu?!“ pomisli za sebe i seti se jedne blesave drugarice sa fakulteta koja je pričala kako ga je držala u ruci i kako su se sve smejale, njenim pokretima i opisima.
Okrete glavu ka Bogdanu i pokuša da se nasmeje ne bi li smirila treperenje u grudima. On se pomeri bliže ka njoj, poljubi je i uhvati je za koleno polako spuštajući ruku na dole. Katarina mu gurnu glavu ka svom vratu i zažmuri. „Neka bude šta će biti?“ pomisli i blago raširi noge. Oseti njegove prste kako se zavlače ispod kupaćeg i vuku ga na dole. Podiže malo zadnjicu i kupaći krete ka kolenima. Ona savi kolena prema njemu i skupi noge njemu u krilo. Kupaći stiže do članaka i ona produži ruku i prebaci ga preko stopala. Podiže ga na gore i oseti da ga Bogdan vuče u stranu. Nije htela da ga pusti pa je Bogdan na kraju popustio. Već je otprilike znala gde su ostale stvari pa samo produži ruke i spusti ga na ostatak stvari.
Neobičan osećaj u najmanju ruku je bio to što je gola tu sa strancem pored sebe. Neobično je bilo i njegovo golo telo i neki čudni zvuci koje je ispuštao. Nije joj bilo jasno da li mu je teško pa stenje ili mu je drago pa stenje ili je umoran već. U istom momentu Bogdan ustade na kolena i odmaknu se od nje. Ona pomisli kako odlazi i ostavlja je tako. Vidi da se nešto okreće levo desno, kao da traži nešto. Vrata, šta li? pomisli u sebi. U tom momentu on se naglo savi na dole i uhvati je za stopala i podiže joj noge na gore u visinu svojih grudi. Raširi joj stopala i spusti se preko nje. Nešto joj nije dalo da raširi kolena pa je nekako tako ostala zaglavljena. Ni tamo ni ovamo. Verovatno nije očekivao da će ostaviti sastavljena kolena pa je pogleda upitno. Ona se uplaši od pogleda, uozbilji se i pomeri se malo na gore, raširi kolena i sastavi noge negde na njegovoj zadnjici. Bogdan se još jednom spusti na dole i ona oseti pritisak u međunožju.
Sve se nekako u njoj umirilo, kao pred nevreme. Za tren je sve nekako stalo. Bogdan se nadvi prema njoj i dodatno raširi noge oslanjajući se na kolena i ruku. Stade joj tik pred nosem. Prebaci težinu na drugu ruku i desnu spusti iza njene noge. Ona ga blago uhvati za vrat a onda hitro povuče ruke sebi iznad glave. „Evo, ga!“ pomisli u sebi, i nakon te pomisli telo poče polako da joj podrhtava. Od straha ili od uzbuđenja, ili od oboje nije znala ali odjednom oseti neki čudan bol, kao pritisak negde unutra. Celo telo reagova na bol i zgrči se. Bogdan se zaustavi na tren, pogleda je i vrati se blago unazad. Opet joj se učini da odlazi, ustaje i odlazi. Kao da se povlači, samo joj je ovaj put prijalo njegovo povlačenje. Katarina zabaci glavu unazad i uhvati se rukama za kosu. Više ništa nije bilo važno. Izgledalo je kao da svet nestaje. A opet sve je bilo sasvim realno. Neki nemir je terao da se izvija u sve strane, kao da je htela ujedno da se izmakne i da ostane. Neko vreme je trajalo i bilo izuzetno lepo. Najednom Bogdan huknu i izvi se u vis, zabaci glavu tresući se celim telom. Katarina oseti poplavu u stomaku i Bogdan se zaustavi. Bogdan spusti glavu ka njoj i pogleda je smešeći se zadovoljno. „To je to!“ pomisli Katarina i zapita se čemu onda sva ona buka oko toga. „Gotovo!“ pomisli Katarina, a Bogdan se lagano pomeri u desno i leže pored nje grleći je.
Osećala je da joj se telo smiruje i da počinje da zaudara na znoj. Okrete se prema Bogdanu i pogleda ga bolje malo. Bio je jako zadovoljan i gledao je nekim sumnjivim osmehom. Bio joj je u istom trenu mnogo lep i čudan. Nekako simpatičan. Pomisli kako je rekla majci da ga voli i da bi trebalo i njemu da kaže. „Znaš…“ reče i prisloni se na njega „ja tebe volim!“ Oseti kako joj reči zastaju u grlu, kao da nije mislila da to kaže ali je zadovoljna što je rekla. Približi se i poljubi ga. Bogdan je razmišljao kratko i rekao „Pa i ja volim tebe, još od one tvoje suknjice na tregere i bele košulje!“ Nasmeši se i ona misleći u sebi kako je to lepo čuti ali i pomisli kako bi sad sve dala za jednu kadu punu vode i sapun. Odjednom je uhvati panika! „Šta da radi sad? Da li da ustane, da ode do kola, tamo otac uvek ima peškir na zadnjem sedištu, prljav, ali šta je tu je. Možda je nekim čudom i čist?!“ Pruži se preko Bogdana i uze svoje odelo. Povukla je sve pa dodade Bogdanu majicu i njegovu košulju. Pomisli kako bi mogla iskoristiti Bogdanovu majicu. „Ajde okreni se tamo!“ Bogdan je posluša i uze pantalone te nešto prebiraše po njima. Zagledao ih i polako navlačio. Ona se zagleda u njegova leđa i zadnjicu. Brzim potezima prebrisa telo Bogdanovom majicom, zatim navuče kupaći kostim, majicu i suknju. Uze Bogdanovu majicu i smota je u ruku, a njemu pruži košulju.
Bogdan zausti da nešto kaže ali se u istom trenu napolju začuše neki glasovi i ona stavi prst na usta pokazujući Bogdanu da ne govori ništa. Isprva su glasovi bili slabi i nerazumljivi. Onda su najednom prestali, da bi se uskoro čuli mnogo jače. „Tako joj i treba!“ govorio je ženski glas, piskav i sa nekom pretnjom „Kurvetina!“ A onda tri smeha od kojih je piskavi bio najjači. Katarina pokaza Bogdanu zadnji izlaz iz mlina i pokaza rukom da izađe. Bogdan sakupi stvari časom i iznese napolje. Spusti se pored stepenica pod mlin. Glasovi su se sad čuli na prekide. „Fufica… guma… ključ… oštrokondža… da Bog da…“ Katarina uđe iza Bogdana u deo mlina gde su se nalazili točkovi za pokretanje mlina. Katarina se naježi od hladnoće unutra. Gledajući oko sebe gde da stane pronađe neko zgodno mesto i tu se skupi. Bogdan priđe i pogleda je upitno i reče „Zašto bežiš?“ Katarina opet stavi prst preko usta i pomisli u sebi da ne zna zašto beži ni od koga, ali je imala jak osećaj krivice zbog nečeg. Gore su se pored glasova čuli koraci ispred mlina i Katarina pomisli da se zalud krije pošto nema nekoliko dasaka videće je garant.
„Ajmo!“ čuo se napolju prvi „Nećeš valjda da uđeš unutra i da propadneš kroz pod?!“ govorio je drugi glas. „Neću“ odgovori piskavi glas i Katarina pomisli kako poznaje taj glas i kako ga je čula mnogo puta ali se nije mogla nikako setiti čiji je „Samo da vidim nešto!“ dodade piskavi glas. Najednom nastupi neka sablasna tišina i čulo se samo slabo šuštanje potoka. Katarina pogleda u Bogdana koji je gledao na gore i kroz daske u isčekivanju nečeg. Pomisli kako bi volela da joj je bliže. „Ajde bre više! Dosadna si“ ču se prvi glas „Mi odosmo, a ti kako hoćeš!“ dodade drugi. „Eto, eto, đavo te odneo, što si tako glupa!“ odgovori piskavi.