Vino i magla 2.5 (Katarina)

5.
Leto je već odmicalo a od Bogdana ni traga ni glasa. Već je počeo august i vrućine su postale nesnosne. Napolju se nije moglo biti kad bi sunce bilo visoko. U kućama je bilo zagušljivo i sparno. Taj dan Katarina se spremala da se popodne odveze kolima do reke i da se malo rashladi. Planinska reka gotovo da nikad nije menjala svoju temperaturu. Činilo se da je zimi i leti podjednako hladna. Blaga uvala koju je pravila na mestu gde je prolazila kroz poljanu činila je da se ta voda manje kreće i da tu bude malo toplija. Silazeći lagano sa puta na kaldrmu do reke Katarina je vozila metar po metar. Već je skoro bila prošla stari mlin kad se od jednom čula eksplozija od koje se ukočila. Volvo poskoči malo u stranu. Katarina čvrsto stegnu volan i stisnu kočnicu što je mogla jače. Vovlo još jednom poskoči naglo se zaustavi i ugasivši se. I dalje je stajala skoro ukočena čvrsto držeći volan i tresući se od straha. Polako se okrenula ka svom prozoru i ugledala širom otvorene Bogdanove oči. Bogdan je sedeo na pozidu pored mlina i gledao ka njoj. Pored njega su bile vojničke čizme sa čarapama preko njih i putna torba. On se nasmeja, polako ustade i krete laganim korakom preko jarka do nje. U momentu je nekoliko puta skrenuo pogled ka raspadnutoj gumi prednjeg točka, a onda je lagano otvorio vrata i uhvatio je za ruke. Lagano joj je odvojio ruke od volana i lagano je povlačio ka sebi napolje. Katarina, ukočena od straha, osetivši dodir Bogdanovih ruku lagano se prepuštala, izlazila iz kola i pala mu u naručje čvrsto ga zagrlivši. Da li sanja, ili je stvarno, pitala se. Bogdan je na sebi imao raskopčanu košulju i belu majicu na tregere. Podigao je Katarinu oko stuka pola metra u vis i sad ga je gledala odozgo. Mora biti da je stvarno, pomisli gledajući ga odozgo. Zavukla mu ruke u kosu i poljubila ga u čelo. Onda se malo spustila niže i dugo ga ljubila čvrsto mu držeći glavu.
Bogdan se okrenu blago u levo i pogleda uz brdo sa leve strane i borovu šumu što se protezala celom dužinom. Nikog nije bilo na vidiku, polako se okrenuo na levo i pogledao desno gde je već sunce zalazilo za brdo sa desne strane. Onda je spustio Katarinu i povukao je za ruku u najstariju građevinu u selu, stari i napušteni Vukosavljev mlin. Uhvativši jednom rukom Katarinu oko struka i drugom svoju putnu torbu i čizme uskočio je na stare daske mlina ispod kojih je tekla voda. Svud uokolo su bile raznorazne daske i ostaci nekadašnjih prečki, klinova, stolica i raznoraznih drvenih pomagala u mlinu. Nekoliko dasaka na podu je nedostajalao, a stari kameni točkovi su godinama stajali nepomični u paučini. Bilo je nakako sablasno i hladno unutra, mada ni jedno ni drugo nije osećalo tako nešto. Bogdan iz torbe izvuče novo šatorsko krilo i rasprostre ga u uglu gde su daske još uvek bile cele, podbaci torbu pod krilo i napravi se kao naslon. Hitro se spusti na improvizovanu postelju i povuče za sobom Katarinu… Ona pade većim delom sebe na njega skoro nestajaći u njegovom krilu. Pustila je kosu da mu padne preko njegovog levog obraza i približila mu se tik do lica. Po prvi put se zagledala u crte lica i videla male rupice verovatno od boginja kao i male crne tačkice na vrh nosa. Ovako blizu glava mu je izgledala mnogo veća nego obično, skoro kao da je bila džinovska. U obrvi se videla mala crvena bubuljica koja se nekako sakrila i obično bila nevidljiva. Lice je bilo preplanulo i jasno se video trag skorašnjeg brijanja, kao i svaka dlaka gde izrasta. Katarina spusti ruku na njegovo lice ne odolivši želji da ga mazi. Dodirnu mu prvo čelo skrećući rukom ka njegovom levom oku i silazeći preko lica ka vratu. Lagano se spustila i poljubila ga jednom, dok se on iz polusedećeg položaja prebacio u ležeći naslonivši glavu na predhodno stavljenu torbu. Opruži se ceo povlačeći je na sebe. Sad ga je gledala nekako ispod brade, odozdo i videla mali ožiljak ispod brade koji je tu od skoro, proceni ona. Kao da ga je nešto zaseklo, neki manji kajiš ili tako nešto slično. Prinese svoje usne i poljubi ga u bradu, pa osetivši dvodnevno nebrijanje brzo se pomeri ka usnama. Bockanje brade joj nije prijalo, setivši se oca kako se jednom igrao sa njom kad je bila mala i kako je bradom trljao po licu. Asocijacija se pojača, ona se naglo odmaknu i pogleda ga u oči, kao da još jednom želi da bude sigurna da je to zaista on, da joj se ne pričinjava i da je ovo stvarno. On otvori oči i pogleda je, u trenu se izvi u stranu hvatajući je oko struka i u sekundi je okrenuvši. U trenu se našla skoro cela pod njim, ali nije osećala njegovu težinu. Iako je bio skoro deset cantimetara viši i sa svojih devedeset kilograma nekako joj se učini suviše lagan. Pokušala je da provuče ruku ispod njega i da ga uhvati za leđa, ali je to bilo nemoguće. Osetila je njegovu desnu ruku i kako se čvrsto oslanja na nju. On se malo pomeri i ona uspe da provuče obe ruke iza njega.
U trenu joj se približio i poljubio je. Dok je ljubio osetila je njegovu ruku na svojim grudima. Začudila se nekim žmarcima koji je trgnuše i nekako prostrujiše celim telom, čas se skupljajući na sredini grudi, čas se spuštajući u stomak, čas bivajući ispod stomaka, čas strujeći kroz noge. Osetivši strujanje telom pripi se uz njega i povuče mu majicu i košulju na gore. Pokušavajući da majicu izvuče iz pantalona, on se odjednom uspravi i jednim pokretom skide majicu i košulju. Mayica i košulja završiše u ćošku, a njegova figura se izvi iznad nje. Izgledao je kao četri džina, u trenu je podseti na sliku iz bajke “Čarobni pasulj”. Uhvativši se za njegove ruke i sama se izvi u sedeći položaj i oseti njegove ruke oko svog struka kako povlače majicu na gore. Pruživši ruke ka njegovom licu majica sleti preko ruku i završi na istom mestu gde i njegova košulja. Pomisli za tren kako će biti prljava i kako će je morati očistiti od prašine kad je bude oblačila… Zatim se privi bliže njemu i oči joj se nađoše u visini njegovih grudi gde su se jasno ocrtavali mišići koje je tek sad videla. Setila se u trenu onog žgoljavog osnovca i pitala se kako su se desili ovi mišići. Pade joj na pamet da ga tu ugrize, ali u trenu odusta od ideje i krete naviše ka njemu. Oseti kako je ruke hvataju oko struka i kao da upada u provaliju polete ka njemu, koji se spusti udesno i prebaci je preko sebe ostavljajući svoju levu ruku ispod nje. Izgubivši ravnotežu u trenu, čvrsto ga je uhvatila u zagrljaj kačeći mu se oko vrata. Na tren joj bi jako smešan taj let, izgledalo joj je kao da se rve sa nekim gorostasom i da je taj gorostas vitla kao grančicu. Zasmeja se približavajući se njegovom usnama. Oseti njegovu ruku na unutrašnjoj strani svoje butine i čvrst stisak. Iako je osetila još jednom strujanje celim telom i nekontrolisano grčenje svojih mišića, najednom se seti da je u mlinu! Čoveče, u mlinu, starom i prašnjavom mlinu?! Jasno joj je bilo da se trenutak bliži i da ovo nikad ni na kraj pameti nije ovako zamišljala. Pomisao da bi neko mogao naići, neko ko je okasnio na kupanje, ili je nekim poslom krenuo u šumu ili već, prestravi je. Neko bi definitivno mogao da naiđe i vidi kola ispred mlina. Tad joj sinu još zlokobnija misao, svi znaju da su to kola njenog oca a ovde ispred mlina se vide sa kilometar, šta sa kilometar – vide se od svuda, sa svakog prozora u selu, čak i sa drugog brda, vide se sa terase tetkinog stana, činilo joj se… Iako su kola bila vidljiva tek za onog ko bi krenuo niz padinu iz sela i odmakao dobar deo puta ka planini, ona se na ove misli naglo trgnu, brzim pokretom spusti svoju ruku ka njegovoj čvrsto je uhvativši povuče je ka svojim grudima. „Neko bi mogao da naiđe?!“ reče tiho da je neko ne čuje ako je slučajno napolju. „Ko?“ odgovori Bogdan tiho kao i ona. „Ne znam, neko!“ nasmeja se što je galamdžija kao Bogdan pokušavao da bude tih. Nije joj bilo jasno da li joj je vrućina ili joj telo gori, ali je osetila da crveni u licu. Nije se stidela što je sa njim, ali opet je osećala kako crvenilo raste u licu, kako joj celo lice gori. Taj osećaj dodatno pojača osećaj vatre na licu da joj se učini da će joj lice pući. Pomisli kako bi joj led sada dobro došao. U tom trenu Bogdan polako izvuče ruku iz njene i savivši kažprst stavi ga u jamicu ispod brade, raširi ostale prste i polako ih spusti do ivice grudnjaka. Podiže pogled ka njoj i reče joj „Znaš li da sam svaki dan u vojsci mislio na tebe?“ Nastavi prstima ispod pazuha i spusti se prema boku, polako joj dohvatajući zadnjicu povuče je blago na gore. „A, ti?“ Katarina ne razumede pitanje, da li i ona treba da njega uhvati za zadnjicu, ili šta već?! Pa se malo okrete u desnu stranu i prebaci svoju nogu preko njega držeći je priljubljenu za njegovo telo, visoko zakoračivši do njegovih slabina zakači se petom za njegovu butinu. Izvi se ka njemu i oseti kako joj stisak od gornjeg dela kupaćeg kostima nestade. Pomerivši se još jednom ka njemu naviše uhvati ga prstima za bradu. „I?“ upita Bogdan držeći desnom rukom vezu kupaćeg kostima, polako ga skidajući. Katarina oseti slobodne grudi, uhvati rukom za kraj koji je on držao i brzo ga skide, setivši se da bi i kupaći mogao završiti u prašini. Odloži ga na kraj šatorskog krila gde je koliko toliko čisto. Dok se okretala, grudi joj se pokazaše i ona pokuša rukom da ih sakrije. Pomisli da bi kupaći mogli gurnuti slučajno u prašinu, pa dohvati svoju majicu i zamota ga u nju i sve vrati na Bogdanovu košulju. Sa rukom preko grudi vrati se prema Bogdanu i nasloni se na njega. Neka vrelina se pojačavala u njoj kad je pripila svoje grudi uz njegove. Lice joj je gorelo kao peć i ona nekontrolisano poljubi Bogdana u oko, silazeći preko nosa nastavi da ga ljubi u usta. Misli su se komešale, i svaka je dozivala da bi trebalo da stane i da ode. Da ustane, neko će naići sigurno. Ovo je kao da je na sred puta, na sred autoputa. Svi će videti kola, svi će videti nju. Ali više nije želela, tačno i da sam Bog naiđe, da stane. Odluči u sebi, želim to i tačka.