Pitam se ponekad koliko smo sami odgovorni za ono što nam se dešava. Koliko smo sposobni da odustanemo od stvari koje nikad nisu funkcionisale u našim slučajevima. Koliko smo sposobni promeniti sebe?
Dozvolio sam jednoj misli da ti se zadivi
Ona pozva drugare, slične misli
Koje te podigoše na pijadestal.
Rečeno je da samo sebe možemo menjati i da smo toliko darovani da menjajući sebe menjamo i ljude oko nas. Sve počinje od nas, unutar nas samih. Materijalizovane misli – stvaran doživljaj mašte. „U početku beše reč“.
Momenat u kome dodirujete nekog koga znate, ali ste i sigurni da ga nikad nećete sasvim upoznati. Promena je konstantna, večita, čini se. Što je jako dobro, jer tu leži mogućnost da možete nekog iznenaditi i nakon decenija poznanstva, ili čekanja.
Evo ruke kroz tminu koja nas okružuje
Treptaj jedan koji vibrira u međuprostoru
Gde se polovi zbližavaju i varnice nastaju.
Kap vere u vreme sumnji.
Velika ti ta tvoja kap vere…
Mora biti…
Kap vere u vreme sumnji.
pomaže nam da živimo. Divno napisano,pozdrav
Hvala duka… 🙂
Ta kap je spasonosna 🙂
Uvek… 😉
Odjednom, sasvim dobro vidim ljude i događaje. Toliko dobro da se plašim da dugo držim otvorene oči. A hrabrost se, upravo, meri preživljavanjem u ludom svetu. Postojanim trajanjem. Kazivanjem istine.
“Da li postoji nečije rame?“, da kažem to ili nešto drugo? Postoji.
Kaži mi reči koje će promeniti sve…
da li postoji reč koja to može?
Naravno… takva reč ima kap u sebi…
Nek ruka dodirne ruku…
„Sve počinje od nas, unutar nas samih.“ – bas tako, Suky! Ali nam je neophodna i ta „Kap vere u vreme sumnji“.
nepohodna kao kap vode žednom… 😉
Mislim da ova kap znači više vjere nego kad bi bilo obrnuto, kap sumnje u vrijeme vjere. A mjenjati se možemo samo ako dovoljno vjerujemo u sebe i ako smo spremni preuzeti krivicu.
Menjamo se hteli to ili ne… i mislim kad se menjamo što da to ne radimo na bolje… 😉
Srećom, nikog ne upoznamo potpuno…
ili kad ga upoznamo već je prekasno:))
Nisam ni sumnjao… 😉
zavrnuti neki šraf?