bedni plafon se spustio suviše nisko
i pritiska me svom svojom težinom
optužujući me za nemoć moju
koja je postala jača od moje snage
crvi sumnje se množe
na truleži moje vere
između zalogaja gorčine
poneka reč
a treba mi lepa reč
makar znao da neće…
Na srebrenom poslužavniku serviran mač od reči sačinjen, od pogleda.
Preko puta misli sede i piju čaj sa maštarijama.
Realnost ulazi u hol. Skida sa sebe kaput zbunjenosti i jednu od svojih maski ostavlja kao šešir na čiviluku.
Njena senka ostaje da lebdi uokolo stalno menjajući svoj oblik.
Sjaj sveća dogoreva i pozornica se gasi.
Naše vreme je isteklo.
Vreme je da se krene dalje iako se to ne želi.
Put se raširio. Sve nestaje uokolo.
Sedim na putu i gledam kako sunce greje.
Negde sa strane neka devojka peva tužnu pesmu i lagano,
veoma nežno kao najlepše svoje odelo pakuje svoje snove u kofer.
Crnilo.
Rekoh sebi
ovo nema smisla
šta bi tvoje dete trebalo da uradi tebi
pa da ga TI pošalješ u pakao
čoveče
ŠTA bi ti uradio da spasiš svoje dete
i kad bi odustao od toga?
Zar ognjeni mač nije dovoljan da se senke rasteraju.
Osujete u svojoj nameri.
Možda nas zaista sve naše želje čekaju.
Jedva čekaju.
Da nas vide i pokažu nam sva svoja iznenađenja koja su nam spremila.
Vredi li taj kofer čemu? I kome ćemo ostaviti sve svoje tuge, sve tužne pesme?
Sunce je sve jače i senke se sve jače ocrtavaju. Dok potpuno ne izblede. Kao sopstveno lice.
Hoću li se prepoznati?
Hoćeš li me poznati?
Autor tanjana [ Odgovori ]
14/04/2011, 14:04
Ovo mi se najviše dopalo što sam od tebe pročitala! Najviše! pozdrav
Autor unajedina [ Odgovori ]
14/04/2011, 14:09
Kad se bedni plafon spusti isuvise nisko,ja izadjem pod vedro nebo.Kofer sa svim svojim tugama i tuznim pesmama ponecemo sa sobom.Onima koje volimo,koji ostaju iza nas duzni smo da ostavimo nadu,kofer ce ipak biti previse tezak za njih.
Jako snazno,fotografija odlicno pristaje…zrak svetlosti koji obasjava vodopad uprkos tmurnom nebu.Kao nada.
Autor roksana [ Odgovori ]
14/04/2011, 14:09
U reči i slici, sve iskazano. Ovo su oni momenti, retki doduše, kada nemaš šta ni da dodaš, ni da oduzmeš.
P.S. Zapisano u vremenu koje sve odnosi, ali mi još ne znamo gde, a saznaćemo…
Autor mesecina [ Odgovori ]
14/04/2011, 15:28
Protiv nekih stvari se ne moze ici. Ako nebo krene da se rusi, jedino sto moze cuvek da uradi jeste da gleda s prkosom i ceka da mu oblaci tresnu na glavu. Bolje je i to, nego nista… Zivi smo, zato osecamo i strah i ljubavi…sve.
pozzzz
Autor anam [ Odgovori ]
14/04/2011, 18:26
Bedni plafon? Što nisi gledao kad si unajmljivao stan??:))
Nema veze, doćiću u posetu:))
Umesto srebrnog mača više bih volela da serviraš parče torte, od čokolade
Dok ja budem grickala ona realnost neka se striptizira, baš me briga… ionako kažeš da te nije prepoznala… neka mnogo smotana osoba…
I diži se sa tog puta, hoćeš da se prehladiš, zahladilo je??
Kašljuc… kašljuc… kh….kh… kaži onoj tamo što vitla tim mačem plamenim da se skloni, zadimi sve živo, uguših se…
Daj još parče torte, a ti možeš sa onim senkama, oblacima, sutonima i ostalim tandrmoljcima meterološkim da se bakćeš:))
Autor domacica [ Odgovori ]
14/04/2011, 18:57
neko nosi kofer, neko vreću bez dna… nekome plafoni na glavu padaju, nekome ozmiče pod… klizavo je, ali, i piruete se nauče…
Prijatno!
Autor sanjarenja56 [ Odgovori ]
14/04/2011, 19:03
Da nije bilo anam, dobio bi ozbiljan komentar od mene. A kad se slatko ismejem njenom pristupu stvarima, ponovo ću pročitati pesmu.
Autor Jovan s.s. [ Odgovori ]
14/04/2011, 19:22
..slika mi se dopade…a pisanje,..u glavu udara ko nizak plafon…malo zbilje malo šale od ja…nije slika bitnija…Pozdrav!
Autor anam [ Odgovori ]
14/04/2011, 21:24
Sanjarenje izvini, jesam li te zamantala komentarem??:))
Šta mogu, Šuki je to napisao, nisam ja, samo sam lepo odgovorila:))
Autor anna [ Odgovori ]
14/04/2011, 21:41
Ucaureni Crv Sumnje je, kazu , jedini crv koji se nikada ne pretvori u leptira!
To je umeo cesto da mi kaze moj otac…na sta sam precesto odmahivala rukom, iako se zivot pobrinuo da tu recenicu nikada ne zaboravim…neumorno me podsecajuci da svaki put kada me probudi nelagodnost u stomaku, cudna teskoba, pritisak od 1000 tona, strah i nervoza zbog nemoci i bojazan od izbora i pravilnih odluka…treba da uradim uvek isto:
Zazmurim.
Sklopim dlanove.
Ispustim vazduh iz grudi.
Tiho se u sebi zahvalim.
Jer,prepoznati sumnju,teskobu i crnilo…nije mala stvar.
Ako ti smetaju i stoje na putu to znaci da ides u susret pravim stvarima,pravim ljudima!
Onda ces ih, bez sumnje, prepoznati…
Preplavice te!
Ni onda nece biti kasno da se zahvalis…tiho…
Pozz
Autor nesanica [ Odgovori ]
14/04/2011, 22:51
Ala te je pritislo neko crnilo. Osvesti se, iza plafona su zvezde. AKo te bas toliko pritiska, znas gde su vrata…izadji i pogledaj u nebo ! Poz 🙂
Autor bokikojic [ Odgovori ]
15/04/2011, 08:55
Tamno i povod za razmisljanje… a slika je sanjalacka … Lord of rings orginal …
Autor suky [ Odgovori ]
18/04/2011, 19:08
*tanjana
drago mi je…
Autor suky [ Odgovori ]
18/04/2011, 19:10
*unajedina
možda jednog dana ipak skinemo sa sebe sve tuge kao staru odeću i obučemo novu radost za večnost…
Autor suky [ Odgovori ]
18/04/2011, 19:10
*roksana
hvala…
Autor suky [ Odgovori ]
18/04/2011, 19:11
*mesecina
;)))
Autor suky [ Odgovori ]
18/04/2011, 19:13
*anam
naročito sa tandrmoljcima… ;)))
Autor suky [ Odgovori ]
18/04/2011, 19:13
*domacica
sve se nauči kad je potreba…
Autor suky [ Odgovori ]
18/04/2011, 19:15
*sanjarenja56
anam misli da sam ja kišmi čovek… ;)))))
Autor suky [ Odgovori ]
18/04/2011, 19:15
*Jovan
:)))
Autor suky [ Odgovori ]
18/04/2011, 19:16
*anna
hvala na komentaru, prelep je…
Autor suky [ Odgovori ]
18/04/2011, 19:17
*nesanica
izbaci ti mene napolje… ;))))
Autor suky [ Odgovori ]
18/04/2011, 19:18
*bokikojic
:)))