Recimo…
Na primer, da znamo o čemu pričamo. Stariji smo, iskusniji, sa više čega god to bilo.
I sad, recimo, na primer, da sretnete sebe negde od pre deset ili sto godina.
Šta bi ste rekli toj osobi? Iako znate za jadac, da šta god da kažete to više ne biste bili vi.
Možda samo jedno “srećno”, iako znate da sreća nema veze ni sa čim, pa ni sa tim ko i šta ste. Još važnije “kome ste”?
Možete li videti sebe kako činite gluposti i nastavljate ih činiti svesni da tako nikad nećete doći do željenog.
Kako idete u mrak i nastavljate da koračate. Skoro odvažno.
Kao da negde postoji kamera koja će to sve detaljno snimiti i pokazati… nekome. Znate kome?!…
Da li razmišljate ikad o tome koliko će taj neko uopšte ikad moći da vas upozna. Da oseti. Vidi. Sve ono što nosite u grudima zarad samo jednog pogleda? Nekog bezveznog gesta ili slučajne reči. Dodira. Onog nečeg zbog čega vam se srce topi a glava gubi kompas.
Na primer, recimo, umesto vas neko gleda da li je bezbedno da pređete ulicu i štiti vas svojim rukama da ne krenete pre nego što taj neko bude siguran da ste bezbedni. A vi ne znate da li da se ljutite, drmnete ga šamarom što vas toliko ponižava kao da ste nesposobni sami da pređete ulicu ili da se prepustite svim srcem i dušom takvoj osobi.
Da li da dozvolite da stvari teku svojim tokom ili da se borite. I ako treba da se borite, onda sa čim i protiv koga?
Da li u ljubavi ima pobednika? Poraženih? Ili poniženih?
Ili se to samo naša gordost igra nemilosrdno sa nama?
Da li su oni koji su bili najumniji ljudi naše istorije bili srećni zbog toga? Ili su to neki drugi ljudi, oni kojima je sreća bila dovoljna da niko za njih ne čuje ni ne sazna. Dok su ostali pravili buku kao dete kojem je oteta omiljena igračka.
Kome da se žalite kako vas je život prevario? Ili kako da prihvatite ono što vam nudi. Zar je to SVE?
Tek tako!
Nema repete?!
Da, razumem te.
Želje su ionako loši gospodari.
Autor marcotespi [ Odgovori ]
15/11/2011, 20:46
😉
Autor anam [ Odgovori ]
15/11/2011, 21:26
Imam osećaj da postoji kamera koja snima svaki moj postupak, ali i da postoji ogromna kočnica koja me sprečava da učinim neku ludust koju bih želela.
Jednog dana,pre ili kasnije, moj život na dlanu biće kazna ili nagrada.
Da li ću biti kažnjena za ono što nisam a htela sam, ili nagradjena za ono što je uvek postojalo u meni a dobila sam Ga rodjenjem…
Autor casper [ Odgovori ]
15/11/2011, 22:04
Uvek idem srcem, i da se sad vratim unazad bez obzira na bolove opet bih isto, jer ne mogu protiv srca.
Uvek pustam da vreme odradi svoje, Zivim danas za danas.
Koliko je ispravno ne znam , ali to mi je.
Autor grlica [ Odgovori ]
15/11/2011, 22:06
uh koliko teskih pitanja…
Autor suncica [ Odgovori ]
15/11/2011, 22:14
Hm, kad bih mogla da se vratim…. Sebi bih mozda rekla ono sto sam uvek znala, a to je samo da slusam srce… I verovatno bih sve isto uradila…. :)))
Autor muckos [ Odgovori ]
15/11/2011, 22:15
;))) (((:
Autor janafrank [ Odgovori ]
15/11/2011, 23:20
Moje mišljenje je da su najveće ljubavi one za koje nikada čuli nismo, jer su takve same sebi dovoljne i nije im potrebno da ih neko odobri.
A sebi ne bih rekla ništa. Nasmešila bih se tom strancu u pozdrav i pustila je da ide svojim putem.
Autor sanjarenja56 [ Odgovori ]
16/11/2011, 05:14
Nažalost, i da se vratimo natrag, radili bismo isto. Isti sklop radi isto, dobro ili loše. Šta reći onoj od pre? Samo bih joj čestitala, uradila je maksimum u okolnostima koje je sama proizvela ili su joj drugi proizveli. Šta reći budućoj? Videćemo, ako je bude.
Autor ancisal [ Odgovori ]
16/11/2011, 10:03
Auuu… Suki, sta se desilo sa tobom, kakva filozofija… 🙂 Mora da smo te bas namucili… 🙂
Nema repete, nema pobednika, a gubi se i kompas… Na poslednjem ispitu svi padamo… Ali ipak se borimo za sve druge ispite, za sve druge momente, mozda cak i za ono sto nam nije neophodno…
Autor biljana [ Odgovori ]
16/11/2011, 10:39
Sebi bih rekla da verujem ljudima manje, mada tvrdoglava i naivna kakva jesam verovatno bih terala po svom i pored upozorenja.
Nije bitno da li smo u prošlosti radili nešto pogrešno ili ne, važno je da je to došlo iz srca. Naravno, da neko sa strane posmatra verovatno bi zbog svoje objektivnosti mnogo bolje tumačio situacije. Ali kad se setiš onog osećaja kada uradiš nešto što misliš da je dobro – to je neprocenjivo, pa makar ti se kasnije i obilo o glavu. Svaka greška nosi važnu lekciju, pa smo samim tim i pametniji.
A o ljubavi…mogli bi do prekosutra…
Autor stepskivuk [ Odgovori ]
16/11/2011, 13:42
au,koliko pitanja!
Kao da ti je glava kosnica,a misli pcele…bodu te.
Na mnoga pitanja mozda i nema odgovora.
Ona ne traze odgovor.
Mozda je odgovor tihi i spokojni osmeh…kao onaj u Mona Lize?
Mozda je to,taj Mona Lizin osmeh,u stvari osmeh premudrog Leonarda,koji je proniknuo u sve tajne?
Pitanje radja pitanje…
Za mene,svi su odgovori jasni.
Osmeh je jedini odgovor za mene.
I nema dalje pitanja…
Pozdrav!
Autor suky [ Odgovori ]
16/11/2011, 19:36
*marcotespi
😉
*anam
E da mi je uhvatiti tog kamermana, čisto da ga pitam po koju…
Bićeš nagrađena kaznom… ;)))
*casper
Srcem kroz zid… 😉
*grlica
zamisli da toliko imamo odgovora… 😉
*suncica
Da slušaš srce… ;)))
*muckos
;)))
*janafrank
Verovatno jeste tako… te ljubavi je samo Bog video… 😉
*sanjarenja56
Verovatno kumo, verovatno… 😉
*ancisal
Tako li nekako… 😉
*biljana
Svaka greška nosi lekciju… dokle se uči, i šta sa tim kad naučimo… 😉
*stepskivuk
Ne traži se odgovor, već delo, m? 😉
Autor phedredelaunay [ Odgovori ]
05/12/2011, 19:29
U tri persuna, Suki, kao da mi je neko samar zviznuo.
Autor suky [ Odgovori ]
06/12/2011, 12:08
*phedredelaunay
možda je tako potrebno… 😉