Poveo sam svoju ljubljenu na putovanje. Provodili samo vreme razmišljajuci o vremenu i prostoru. Glupirao sam se govoreci joj o slobodi. O svemiru! Da, svemiru. Neverovatno je posmatrati svet odozgo. Kad se nalaziš tako visoko i daleko. Kada nestane vreme,…
gledam mirnu vodu jezera pesak na dnu voda me zove hlad koji obećava san svež i mirisan povetarac povečerje sunca mokra kosa sitne kapljice vode golicaju A jezero je mirno. Svo u ognju. Plamenovi se lenjo vuku po površini. Crveni.…
Tonemo. Kao u živi pesak. Nezaustavljivo. Davimo se u sopstvenim rečima. I kao da odista nismo tu. Sve je tako nekako nestvarno. Doručkovali smo nekoliko uvreda na brzinu. Onako s nogu. Ispeglala si mi košulju pljuvačkom. Ispratila me pravim plotunom…
Već je četri-pet dana kako lutam unaokolo. Režim na sve i svakog. Povijena repa. Uzdignute glave. Poneko se i uplaši. Ja se onda smeškam su sebi. Inače me samo zaobilaze. Niko neće da se zamara besnilom. Nije IN. Zapišavam banderu.…
Negde iznutra. I! Pitam se, pitam se, pitam? Šta je? Neki glas kao crv. Škrgće zubima. Grize. Nagriza. I kopa, kopa, kopa… Sve dublje. Sve dalje. Sve jače. Nešto nije u redu. Nešto je negde preskočeno, zaboravljeno. Previd. Negde je…
Ponoć je. Čuješ li muziku? Vetar svira u drveće. Stene. Tvoju kosu. Reka svira kanjonom. Tvojim telom. Tišina drži basove. Kao vazduh zadržan u grudima. Zemlja udara u bubanj. Muzika odzvanja u ušima. Teče venama. U otkucajima srca. Jesi li…
Ja mrzim ovo mesto. Ovaj zološki vrt. Ovaj zatvor. Ovu realnost. Kako god da zoveš. Nemogu više da je podnesem. To je zbog zlosmradija. Osećam se kao da sam natopljen njime. Kao da mi se uvukao pod kožu. Kud god…
Ja znam. Sve što ti želiš. Sve što radiš. Sve kuda ideš. Sve koje znaš. Ja znam san koji sanjaš stalno. Ja znam reč koju želiš da čuješ. Ja znam tvoj najdublje sakriven strah. Ja znam sve. Sve što je…
Hapy end ne može da izostane!? Negde postoji pristojan, dobar i pametan dečko koji će biti savršen, i prići će ti i reći ti čudesne reči samo jednim pogledom. Ući ce u tvoj život kao Donžuan a pokazaće se da…
U sobi je sve tako svetlo. Kristalno jasno. Zidovi su blještavo beli. Niz njih curi voda u malim kapljicama. Moje suze ili znoj. Kroz njih se čuju jauci, bojni pokliči, smeh, žamor… Poluglasano i nerazumljivo. Moja duša luta ovom sobom…
Gledam svoju bol u tuđim očima I kažem sebi gledajući tebe Najveća muka koju ima dobar čovek je To što sam sebi izgleda većma najluđi Ili je to ceo svet Znaš kakva je radost Sresti još jednog „ludaka“ 🙂 A…
Ne bih sad pričao o tome. Znaš kako je lako sve zamisliti, izmaštati. Da. I sve bude tako lepo. I ti budeš lepa, kao nikad. Malo je razloga u tome, videti, čuti, osetiti… Kao džinovska veš mašina, koja se vrti…
Gledajući razne gluposti koje ljudi rade, od kojih je Jackass vrh, i za šta su sve ljudi sposobni da urade ne bi li… Ne znam tačno šta, ali predpostavljam da žele da se osete živima, uzbuđenima, važnim… Krajnja granica je…
Menjam budućnost. Osećam kako utičem na leptire (Efekat leptira). Stvorenja iz haosa. Mislio sam nešto da ipak skuvam kafu. Ne pijem je, ali volim da je kuvam. Lepo miriše. Kao tvoja kosa. Nekad. Pa kao vreo napitak prostrujim tvojim stomakom.…
Znao sam pre da je opišem, baš onako lepo. I pesmu da napišem, onako baš dobru. Onda sam izgubio nadu da ću joj ikad izrecitovati neku od tih pesama, pa sam prestao i da ih smišljam. Kao i poze koje…