moja želja kaplje na tvoje telo kao medovina razlivam se tvojim oblinama moje misli se pletu u tvoje kao šiblje uplićem se sa tvojim rukama u tvojim očima teče sva moja nada kao mesečina preliva se preko jezera tvojih kapaka…
znam ja šta ti hoćeš da me uvedeš u svoj lavirint pa da se igraš sa mnom ko mačka sa mišem ne ne tamo tamo je zid ovuda ovuda a i tu je zid evo evo ovde sam skreni levo…
naterati sebe na buđenje biološki sat se pokvario izgleda u sobi se čuje samo teško disanje ječanje, smeh malo zatim u sobu je ušla ponoćna mesečina sunce se živo zabavlja gledajući nas i noću tražeći razloge u naručju slobode bilo…
ispričaću ti vic o pesniku koji je nazdravljao svom odelu klanjao se konjima na ulici i sklanjao se od dama do u bezdan duše svoje da bi doneo pesme na tom strašnom putu stalno se zabavljao pričajući sebi viceve da…
bez dileme sam uzeo jedan papir i napisao ovako… preskočićemo uvod… predugačko. nedefisinao. dosadno. monotono… kao… ustao sam… progutao neki doručak… izašao na ulicu… bla bla… nešto sam se preganjao sa jednom drugaricom… HM!-drugaricom. nisam baš siguran u to… poklanjao…
ti još uvek razmišljaš koliko sam daleko i duboko mogao da se zagledam u tvoje oči poput zadnjeg pogleda suncokreta gde mi pogledi trnu od neprestalnih strela tvojih želja hteo bih da te volim kao što se voli sopstvenost umećem…
Zvao sam te na ples Znaš li to Plesu nisu potrebne reči Niti dela Razumevanje Beskrajna objašnjenja Bezvezne potrebe Tek učestvovanje Sa jednom nogom Ili celim telom i dušom Znaš li to Potpuna sloboda Samo dve duše Njišu se u…
Evo nekoliko bivših misli na tebe kakva bolesna potreba nije to ljubav čak ni nalik možda tek režanje ispod zuba Evo ti sve sad ionako ćeš izgubiti tebe naraučenije sad si učenije neće ti se više desiti greša kao ja…
rešio sam da pronađem MIR ništa me neće zaustaviti i dao sam se u potragu rekoh sebi ovaj grad je ludnica džungula, milion neartikulisanih glasova trka, frka, jurcanje, blejanje mora biti da je mir negde na drugom mestu izašao sam…
Mislio sam da si preko puta. Ali nisi bila. Nešto jeste. Kao senka. Kroz kišu. Jak letnji pljusak. A mene sve stvari i dešavanja podsećaju na umetnost. Odmah sam zamislio kako bi bila lepa slika nekog nadrealiste, može i realista,…
Ja nikad nisam osetio sreću, ma koliko vam to čudno izgledalo… Ne onako kako je ljudi opisjuju. I kad govore o njoj i pominju razne stvari razumem ih o čemu govore i osećam njihovo ushićenje… Ali nemam kod sebe neki…
bezbroj puta sam pokušao šetao po ivici nikad nisam uspeo da te čujem vidim tvoje usne kako se pokreću ali ne čujem ti reči vidim tvoje oči kako me mole i ne odgovaram vidim te da me celim svojim bićem…
pramac mog jedrenjaka sekao je more stvarnosti žureći ka na mapi ucrtanoj tački ostavila si mi svoju maramu, miris obećanje iz nesvesnog stanja, snova žrtvovao sam svoj život zarad maglovite vizije jeo sam svež vazduh za bistar um nevolje su…
držao sam u rukama koplja mudrih ljudi i mačeve njihove sjajne sva behu silna i moćna razgledajući ih zaboravih na svoje slabosti i učini mi se da sam jedan od njih mašući njihovim mačevima učini mi se da sam postao…
Ništa Sad Bitka je dobijena Pogledaj Zgarište Telo ugnječeno Nekoliko Slomljenih srca Umornih heroja Kiša Kapljice padaju Lagano U prašinu Žedne usne Umivaju lice Usamljenost tvoja Pobeda je moja Herojsko srce Premoreno tugom