3. Vreme školskih dana se završavalo, kraj osnovne. Katarina je već na jesen otišla u Grad. Celo školovanje Smilja se držala po strani, povremeno hvatajući po neki Bogdanov pogled. Isprva je izbegavao ali se kasnije navikao. Retko kad bi nešto…
2. Prekosutra, kad se Bogdan probudio, kuća je već bila puna naroda. Svi su tiho i ozbiljno govorili. Nije bilo kao za slavu kad dođe dosta dece i kad zajedno trče po dvorištu. Sad nije bilo dece, samo odrasli koji…
1. Sofiju su kao sedamnaestogodišnjakinju udali u Daleko selo za čoveka 20 godina starijeg od nje koji je pritom bio gluvo-nem i retardiran. Mesec dana se neprestalno molila Bogu da je izbavi iz tog doma. Onda je nakon mesec dana…
Jutro je osvanulo nekako samostalno, neovisno. Ne umem to da objasnim, jer je to doživljaj sam za sebe. Tog jutra nisam uspeo da se pronađem. Da sastavim kockice. Kao i svako drugo jutro čula se buka ispred. Neka vrsta brujanja…
Bar da sam neki heroj?! Onda bi znao da ću poraziti negativce, da ću zgrabiti koferče para, da će najlepša i najzgodnija devojka u priči biti moja. Ovako?! Nisam baš siguran. Mada…..Sećam se davno kad sam sa društvom nakon neke…
Kakao si divni Putevi tvoji Gospode Kako svaka guska Vidi sebe labudom I kako svaki labud Sazna da je guska Kako svaki ćuran Zamišlja sebe paunom I kako svaki paun Sazna da je ćuran
13. Katarina je sedela u sobi i čekala da je otac pozove. Koferi su bili spremljeni još pre tri dana i stajali su između kreveta i vrata. Čekala je da konačno krenu u grad. Škola počinje već sutra i treba…
12. Katarina je ležala na podu i gledala majku kako plače i pakuje robu nazad u ormar. Neki bes se skupljao u njenim grudima. Svesna svoje nemoći polako je ostala i pogledala se na ogledalo pored bračnog kreveta. Izašla napolje…
11. Probudila se jako rano. Kroz prozor se videla samo bela mlečna magla. Sunce još uvek nije izašlo pa pogleda na sat. Fluorascentne kazaljke pokazaše da je deset do četri. Sve je nekako bilo izuzetno mirno. Nije joj bilo muka.…
10. Sutradan se Katarina probudila oko podne i ležala u krevetu jer joj se nije ustajalo. Usna je bolela i glava joj je bila u konfuziji. Očeve reči su se neprestalno vraćala iako se svim silama trudila da ne misli…
9. Vreme je prolazilo brzinom svetlosti. Časom se smračilo i već se mesec pružio rekom kao kakva lađa… Bogdan je pričao svakakve priče i iznosio mnoge planove. Katarina je sedela na njemu naslonjena na sedište i slušala ga. Divno se…
8. Katarina kao kroz maglu oseti kako se nešto ispod nje pomera. Pa se trznu malo, ali ugleda Bogdana koji je gleda i smeška se pa je to naglo smiri. Otvori oči i shvati da je zaspala. Pokuša da se…
7. Čulo se tapkanje koraka napolju, nešto jako udari u kola i koraci se udaljavaše. Katarina proviri pored zida i ugleda tri prilike kako se udaljavaju uz brdo teško i polako se vukući. Jedna od prilika je nešto mahala rukama…
6. „Vodiću ljubav sa njim“ promrmlja u sebi poluglasno. „To je to“ progovori u sebi kao da pita nekog sa strane „je l’ da? Daj Bože da on zna šta radi!“. Bogdan je pogleda upitno primetivši njenu odsutnost. „Valjda zna,…
5. Leto je već odmicalo a od Bogdana ni traga ni glasa. Već je počeo august i vrućine su postale nesnosne. Napolju se nije moglo biti kad bi sunce bilo visoko. U kućama je bilo zagušljivo i sparno. Taj dan…