Trebaš mi jer te volim
Ljubav je reč Koja ima svoja slova Svoju intonaciju Svoje asocijacije I kao i sve ostale reči Ne zanči Ništa Kad zažmurim I zamislim nečije lice Bez obzira da li je to lice Veselo Tužno Ili besno na mene Da…
Čak i nemir
Misli su zaćutale Na tren Kakav maestral tišine Zatišje pred buru Nešto sam depresivno tužan U zadnje vreme Kao da mi fali neka dobra vest Neki zemljotres Vulkan Lepa priroda Glas Zujanje pčele Miris tvoje kože Sad mi sve nedostaje…
Neuspeli pokušaji
MISLI, KAO GOLUBOVI NA PERONU danima već sedim na peronu godinama ljudi samo prolaze dolaze i odlaze zagledam im lica stranci pomažem im da se ukrcaju u svoj voz nekima da napuste pogrešan hvala, prijatno, doviđenja, zbogom moji prijatelji golubovi…
Ruža vetrova
kao zmije uokolo su ležale šine i beskrani nizovi vagona asimilirani životi sa istim lokomotivama putevi za svugde i nigde nisam te tada shvatio, bio sam uporno mlad rekla si mi da smo robovi koji svoje gospodare nikad ne vide…
Nema bola
nema bola koji nije serviran na tanjiru čaša gorčine stoji na trpezi i nema reči kojim mogu da ti objasnim suštinu stradanja moj verni druže niko neće biti pošteđen smrti niko neće biti spašen sam jer samoća ne poznaje nikog…
U međuvremenu
Zle misli šeću svoje pse rata kroz terase moje svesti. Moja savest kao Varge čereče svaki pokušaj delanja. Pod kožom, kao mali sitni mravi, gmili jeza. Nasukana olupina ljulja se na talasima vremena. Čekajuci da bude rastočena. U zalivu besčašća.…
Stanje svesti
Sve uokolo se pomera. Kao da stvari trepere u nekoj izmaglici. Kao u onoj vrućini iznad asfalta što je vidite za vrela leta kad sve gori. Kao da imam tuđe ruke mesto svojih. I telo više ne osećam kao pre……
Čitanje
Gledao sam svoje dlanove. I ruke okretao na gore i na dole. Zagledao ih, kao prvi put da ih vidim. Hmmm… Interesantno! Inspirativno! Male tačkice. Nekoliko rana. Stari ožiljci. Linije. Računam nesto… Čega su se sve dodirnule? Šta je sve…
Kažem – Kažeš
Kažeš Ne brini Proći će Sve prolazi Proći će i to Kao letnji pljusak Kao noć Kao dan Kao san I biće opet Leto na reci Noć na jezeru Dan na slavi San na javi Ne brini Kažem Šta je…
Aveti
Sve se pitam dokle će me ove aveti proganjati?! Kao kakvi stršljenovi. Koliko sebe trebam da im dam? Koliko moje krvi je dovoljno pa da zadovolje svoju glad? Čemu sva ova zbrka međ ljudima, mislima, osećajima… Ovaj haos u red…
Sve…mir
Poveo sam svoju ljubljenu na putovanje. Provodili samo vreme razmišljajuci o vremenu i prostoru. Glupirao sam se govoreci joj o slobodi. O svemiru! Da, svemiru. Neverovatno je posmatrati svet odozgo. Kad se nalaziš tako visoko i daleko. Kada nestane vreme,…
Jezero
gledam mirnu vodu jezera pesak na dnu voda me zove hlad koji obećava san svež i mirisan povetarac povečerje sunca mokra kosa sitne kapljice vode golicaju A jezero je mirno. Svo u ognju. Plamenovi se lenjo vuku po površini. Crveni.…
Očekivanja
Tonemo. Kao u živi pesak. Nezaustavljivo. Davimo se u sopstvenim rečima. I kao da odista nismo tu. Sve je tako nekako nestvarno. Doručkovali smo nekoliko uvreda na brzinu. Onako s nogu. Ispeglala si mi košulju pljuvačkom. Ispratila me pravim plotunom…
Ples
Ponoć je. Čuješ li muziku? Vetar svira u drveće. Stene. Tvoju kosu. Reka svira kanjonom. Tvojim telom. Tišina drži basove. Kao vazduh zadržan u grudima. Zemlja udara u bubanj. Muzika odzvanja u ušima. Teče venama. U otkucajima srca. Jesi li…
Neko se opako našalio
Ja mrzim ovo mesto. Ovaj zološki vrt. Ovaj zatvor. Ovu realnost. Kako god da zoveš. Nemogu više da je podnesem. To je zbog zlosmradija. Osećam se kao da sam natopljen njime. Kao da mi se uvukao pod kožu. Kud god…