Sitnice koje život čine

Kaže se da sitnice čine život. Još kao klinac sam se uverio da je to tačno. Shvativši to mnogo kasnije.

Moj otac je imao ogromnu garažu u kojoj je bilo svakakvog alata, i nije ga bilo malo. Taj alat nikad nije bio na „svom mestu“ naravno, osim ako bi ga neko od ukućana pospremio da bar liči na nešto jer nam dolaze gosti. Pa ne moraju baš da vide sav taj nered. U tom neredu, ključ po koji me je otac poslao da donesem mogao se nalaziti na dnu police ili na vrhu, na dnu garaže ili na vratima. A mogao je isto tako i da uošte ne bude tu već negde na dvorištu ili čak kod komšije koji je zaboravio da ga vrati.

Sa druge strane ja sam imao neki stari ormar u kome su bile moje stvari. Vokmen, tehničke olovke, penkala, neke knjige, mašinice za pecanje, ranac i slične stvari. U pola noći, napamet, po neviđenom mraku ja sam mogao u bilo kom trenutku da ti kažem gde se šta nalazi i da to isto samo po osećaju dohvatim, ne obarajući i ne preturajući po ormaru.

Možete zamisliti kad se nekom kao ja kaže da se donese „nešto“ što je „tamo negde“.

Sitnice, ali život čine. Također i batine zbog toga što ne umem da „složim oči“ jer sam ključ sedamnaest tražio među ključevima između brojeva šesnaest i osamnaest.

U odnosu na to i danas mi se ponavljaju slične situacije da mi neko traži nešto, što je tamo negde. I to nešto zaista ume da me tresne po njušci. Ja naprosto ne funkcionišem na taj način. Pokušavao jesam, svojski se trudio da nađem tu prokletu sedamnaesticu na svim policama, ali je nema. Za mene je tamo nema. Za oca je uvek bilo, za mene nikad.

Mislim da je i među ljudima slična situacija.

Možda je za mene sva moja ljubav, nada i vera u njoj. Ali za nju nije… za nju naprosto nije. Ona naprosto ne funkcioniše tako. I znam da bi bila katastrofalana greška tražiti joj da uzvrati ljubav. Ma koliko ja ljubavi imao, i zamišljao da je to dovoljno za oboje, što je jako česta greška među ljudima, ako ničeg nema u njenim grudima za mene, ta ljubav nema sadašnjost a ni budućnost sigurno. I mislim da se iz te greške jako često dešavaju nasilnička dela.

Znate onu situaciju kad ga ona voli više od sopstvenog života a on uzvraća samo uvredama, ponižavanjima i sličnim mentalnim batinama, a ponekad i fizičkim. Ovo se dešava i ako su uloge zamenjene.

Zamislite da vas neko neizmerno voli a vi ništa ne osećate prema njemu, ali vam prija ta pažnja, i to nesebično davanje vam jako godi. I sigurno je da vam prija neko vreme, no pre ili kasnije počinjete da jedete sebe jer nemate ni stoti deo ljubavi da uzvratite.

Izlazi iz ovakvih situacija su teški i tragični, da ih ne nabrajam. Verovatno ste neke od njih i doživeli.

Svako se nosi sa tim kako ume. Neki ćute, drugi urlaju. A nekima se samo zeva. Neki se nakače kao paraziti pa iskorištavaju domaćina ljubavi sve dok ga skroz ne isuše.

Šta vi mislite o tome?

45 Comments

  2. Tesko, Suky, tesko mi je i da mislim o tome. Cini mi se da bi mi bilo draze da je bio vampir nakacen na izvor moje ljubavi. A on je samo onaj sjajni covek koji me sasvim jednostavno nije voleo.

  3. Takve kombinacije su neodržive. Ili se onaj voljeni smori, nađe nekoga koga će voleti, ili onaj nevoljeni ne može više da izdrži i smogne snage da to prekine.

    U svakom slučaju, ne možemo se ljutiti ako nas neko ne voli. To nije stvar odluke i izbora. Potrebno je da i jedna i druga strana budu iskrene prvo prema sebi, a onda i prema drugoj strani i na civilizovan način prekinuti agoniju. Bez nasilja i uvreda.

    • Ako je tako mogće… no desi se često da su tu deca, familija, okolina, i svašta još… gotovo po pravilu to nikad nije jednostavno.

  4. Od svih najnemiliji su mi paraziti koji se nakace na „domacina ljubavi“. To je tako…podlo i nisko…ili uzvratis, ili se izvuces sto je moguce bezbolnije (mada je bol obavezan pratilac jednoj strani)

    Svako odugovlacenje je produbljavanje bola i odlaganje oporavka…

  5. онај део, оно са оцем и кључем „тамо, бре…погледај мало…“, ту сам се нашао 100%. Отац давно не мајсторише (променио се), а ја кључ још увек лоцирам (нисам се променио)

    изгледа да је трик у фреквенцијама тих „ситница“, или тих људи. оне се или поклопе или не поклопе…као да постоји неки сензор, неки шпијун, изнад свега, који пази све око тих фреквенција. и тај је шпијун, као и онај кључ, „тамо, бре…погледај мало…“…џаба мени, могу само врат да ушинем од „гледања“ 🙂

    поз

  6. Velike, ogromne količine, bilo čega su golemi teret za onoga kome se daju. Inspirisana ovom pričom staviću moje kratko mišljenje o tome.:)

  7. Šta mislim o tome? Mislim da čovek uopšte ne bi trebao da uzima tuđu pažnju, naklonost i ljubav tako olako.

    Oduvek su mi govorili da sam pedantan, ali ja veoma lako gubim sitne stvarčice.. veoma lako. 😀

  8. SITNICE  su najkrupnije  ‘stvari ‘ u zivotu.

    Ipak, lako gubljive i lomljive ,sto se nase sorte tice.  (mislim na ljudcki rod)  Razlikujemo se. Sve nas obelezi i difinise nesto tanano i naizgled bezazleno sto nosimo  duboko u sebi  i   nesvesno primenjujemo  svaki put kao kljuc…kao model ponasanja…Obicno poricemo. Branimo se da smo nedovoljno voljeni.  Trazimo i uspevamo da pronadjemo  na hiljade razloga za  NEostajanje u toj vezi ….a ustvari ,sve je mnogo jednostavnije no sto uzgleda. Gordi smo .(ovde mislim posebno na nas zene)

    Vrsnjakinja,  moja draga prijateljica, majka dvoje dece…razvela se . Naravno ,poslednjih par meseci, samo to je tema naseg sastajanja. Odluka je  bila njena. Razlog je, kaze, nikada dovoljno ne uzvracena ljubav .

    -Volis li ti njega? -pitala sam je kada mi je saopstila odluku.

    -Da…-rekla je bez oklevanja, -Ali, to nije dovoljno,hocu da on mene voli, hocu da me obozava, hocu da me gleda kao sto onu tamo zenu gleda muz, hocu da budemo presrecni da uzivamo u novcu, svemu sto smo stvorili…ima nekih stvari preko kojih ne mogu da predjem…najvaznije je poverenje, bla bla,bla,bla, ne oprastam izdaje, bla bla bal…-.zalaufala se umalo se nije udavila objasnjavajuci mi.  Cutke sam je gledala.

    -Da li si ga ikada volela? -pitala sam je kada se ohladila

    -Jel’ si ti luda? Rodila sam mu dvoje dece? -podigla je ton-Preko cega ti ne bi mogla da predjes?

    Suki,ako zena Voli, ne postoji stvar preko koje ne moze da predje. Kada ne voli, ni najidealniji joj nije dovoljno dobar. Ako je gorda i prazna, nesigurna …potrbna joj je potvrda iznova i iznova.

    Ljubav od nepozeljnog muskarca nazivamo patetikom…kada ne volimo cak i ponos brkamo sa dostojanstvom…znam da se vecina zena nece sloziti samnom. Zato govorim najvise u svoje ime.

    Pitao si sta mislimo…Mislim da zalim osobe koje se hrane samo tudjom paznjom i veruju da je to ultimativni osecaj. Dijagnoza je jos jadnija ako je u pitanju odrasla osoba. Voleti nekog je bozanski osecaj. Biti voljen je vec…  „krupnica“ (izmislih rec)  o kojoj se ni ne razmislja ako se zaista voli (daje)…a to je tkz sitnica, jer je spontana  i ne razmisljamo o njoj.

    ..kada god ovo kazem javno, na mene se okomi omanja grupica bistrih cica koje zastupaju suprotnu tezu 😉 medjutim ,iz aviona se po osmehu zene vidi da li voli…ili ceka da bude voljena onako kako ona to zamislja.

    …pusti je, drugar, neka nadje svoju srecu…Ti si ,vec…srecan covek!

    Zelim ti uvek pune dzepove dragocenih sitnica…

    pozz,cmokisaaaaaaa

     

    • Trebaš mi jer te volim, ili te volim jer mi trebaš… različiti su razlozi sa kojim se ulazi u vezu… a po pravilu su isti oni i sa kojim se izlazi… siguran sam da si u pravu da se vidi kad neko voli, to se ne može sakriti…

      sviđa mi se kako razmišljaš…

       

  9. E sad lako bi mi bilo da kažem nađi neku koja će te voleti istom merom, kad znam da je lakše reći nego uraditi. Ali evo daću ti moj primer. Ja sam našao devojku koja me jeste volela istom merom, a onda smo rastvaljeni ne zato što smo to želeli mi.

    Prošle su godine i ja sam je morao pustiti iako znam da me i dalje voli više od života kao i ja nju, i da ni jedno ni drugio nikada više ovako i ovoliko nećemo nikoga voleti. U koja sam stanja sve zapadao ti neću pominjati. Ali ako sam posle toliko godina smogao snage da nastavim iako sam imao ljubav za koju sam u najbukvalnijem smislu hteo dati svoj život, koju sam hteo oženiti a ni za jednu drugu to nisam pomislio. Onda i ti možeš nastaviti dalje jer nisi ni bio sa njom niti ti je ljubav uzvratila, što znači da nije više vredna pažnje koja će ti ako to ne shvatiš na vreme oduzeti mnogo godina života u samoći i tuzi, a posle toga je teško povratiti se, jer sam i sam’ još uvek pod posledicama takve vrsta patnje.

    Stvari o kojima čitaš kod mene su stvari koje sam imao, koje nisu izmišljene, sada su mi tekstovi pisani u budućem vremenu jer želim da se budućnosti okrenem, ali to su samo stvari koje želim ponovo da osetim ne o kojima maštam tek tako. Zato mislim da si i ti zaslužio kao i tvoje srce da vas’ oboje neko voli istom merom kako ste vi’ u stanju. Kažem ti sve ovo zato što sam te upoznao i što u tvojim očima nema zla, to se vidi na prvi pogled.

    Molim te samo ne zameri na ovom poređenju mene i tebe, možda je bilo neumseno, ničim ja ne veličam sebe u odnosu na tebe ili bilo koga, daleko bilo, samo sam ti hteo reći da postoji i gora situacija da te neko voli tako kako ti voliš pa da opet sve krene naopako.

    Valjda ovaj komentar neće ispasti kontra od onog kako sam želeo, jer ne umem baš uvek tačno da objasnim šta sam mislio, a ovo je za mene jako ozbiljna tema.

    • mislim da su teške reči „nikad više toliko“ i slične… ceo život je ispred tebe, samo Bog zna šta te još sve čeka na tom putu.

  10. Sedim i razmišljam o tvom postu. Šta mislim? Misli su mi zbrkane jer sam se zahvaljujući tvom postu vratila u detinjstvo -priča sa ključem br.17, sećam se ja i gedore-da li se tako zove 🙂 Vratio si mi sećanja na ljubav koju sam osećala a koja nije bila uzvraćena i na ljubav koju je jedan čovek osećao i opsesivno se ponašao..

    Život sam po sebi nije savršen a ni ljudi, naravno. Mi koji smo perfekcionisti i uredni u svemu, ne možemo da se snađemo. Ljubav je komplikovana jer niko od nas ne može da diktira svojim osećanjima. I često se dešava da volimo nekoga a taj neko ne voli nas i obrnuto.

    Pravu, obostranu ljubav, danas je teško naći, bar je to slučaj kod mene. Ali, ponavljam sebi, a ovde ću i tebi -ne predaj se! Veruj u ljubav i veruj da ćeš pronaći srodnu dušu. Bez te vere ne može da se živi. Bez nade.

    Želim ti da i dalje uživaš u sitnicama koje život znače, i da budeš strpljiv kada je ljubav u pitanju. Ona će doći iznenada, kada je najmanje očekuješ..

  11. Posle Anninih komentara, retko kad ostane nesto da se kaze.

    Postoji jos jedna vrsta ljudi.

    Prijatelju moj krilati, mislim da je najgore kada te neko drzi u zoni sumraka. To je zona koja se takodje moze nazvati „moze da bude,  ne mora da znaci“. Nema gore po meni. Bolje je cak i urlanje na nekog. Bar ispoljavas tu emociju koju imas. Ali, postoje ljudi koji nemaju kompleksne emocije. Ne poznaju ljubav. To su ti prazni, koje Anna pominje kojima je potrebna potvrda iznova i iznova.

    Nadam se da to nije kod tebe slucaj.

    Ako imas snage, ti prekini. Ako nemas, onda, take your time… sve u svoje vreme.

    Moje misljenje je takodje da je to skola koja je bila specijalno tebi namenjena.

    Hej, vetrovi su dobri ovih dana. Ja cu da letim. Ti jedri, dok ne budes spreman da ponovo rasiris krila, my friend.

    • Jao didi, kako te da zaboravim… „moze da bude,  ne mora da znaci“… au… sad si me našla… dosta je… mada su to ovi paraziti, odgovara im pažnja koju dobijaju i ne bi da je izgube… 😉

  13. Možda sitnice  život znače, ali ni krupnice nisu loše;))

    Što se tiče  ljubavi, zna se, gubi ko više voli… ali, bolje  nekog voleti i malo nego nikako…

    Hm… ne volim  ljubav  koja guši, zato  uzmi onaj šrafciger sa slike i napravi red u svojoj  garaži ;))

  14. Ja sam devica u horoskopu i po toj logici kod mene sve mora da bude „pod konac“

    I jeste tako bilo, ljudi su kolutali ocima oko mene cesto kad ja moram svaku stvar da vratim na mesto, kad me cekaju da operem sudove pre izlaska, kad moram da sklopim i neopeglani ves a pri tom peglam sve do najmanje sitnice…

    Govorili su mi da se nikada necu udati jer niko nece trpeti smora pored sebe.

    Ali… zivot , taj ludi zivot mi je odavno vec poslao neke zle duhove u glavi, i kad oni vasare po njoj u mojoj kuci je nered ko na pijaci posle pijacnog dana.

    Psiholozi kazu, kakva ti je kuca takav ti je zivot .

    Mene pokrecu emocije, sitna paznja neznost, razgovor, druzenje…. pokrece me pogled, dodir, tisina kada znam da cutimo isto….

    Pokrece me razumevanje, ono ljudsko koje osetis bez reci…

    Ako toga nema, nema ni mene.

     

  16. Uh, dobra tema…imala sam sličnih situacija i sa traženjem zaturenih stvari, gde se gazda dobro snalazi u svom neredu, imala sam i tu drugu situaciju, da je neko godinama prihvatao i zloupotrebljavao moju ljubav iako me nije voleo, to je ona moja mala pričica o iznenadnom susretu i to bi trajalo ko zna koliko, možda i ceo život, da se ja nisam otreznila.

     

     

  17. Često mi se desi da zaturim stvari, uglavnom nevažne, one druge su mi uvek pred očima i u mislima 🙂 Što se ljubavi tiče, iako se ona ne može izmeriti,  neko uvek voli malo vise, i to nije strasno dok toliko ne ‚‚prevagne‚‚ na jednu stranu da se primeti iz aviona. I interesantno je da ne prekidaju i odlaze oni koji ne vole, njima je lepo da budu ‚‚ paraziti‚‚, već odlaze oni prvi kad se dovoljno otrezne…

  18. haos u radnom delu, kažu poznav aoci, = čist um

    a psiholozi kažu – kad dete neće da jede, prvo promeni hranu, a ako i dalje neće – promeni osobu koja ga hrani!

  19. Legneš s nadom da san ti donese zaborav

    dal sat što se vuče, te noć se smeška

    nemoć te svlada, postaneš nekakav čudan sav

    zapitaš se u čemu je greška..

    Dal što si srcu ljubav dao

    dal one oči što kroz tebe gledaju

    što si ih kroz noć nežno zvao

    a one ni pet para ne haju..

    Onda shvatiš da ponor tuge u te gleda

    smeška se svojom nesanicom

    srce voli, a ona neda

    korača tvojom ulicom..

    Šta preostaje, u krugu se nadješ

    danu se raduješ, od noći strepiš

    vreme ne leči, mraš sam u srce da zadješ

    i rupu od nemira, snovima da zalepiš..

     

     

  20. Slazem se sa didi: najgora je „siva zona“…
    I „emotivne vamprie“ lakse podnesem.
    Ali svako od nas je barem jednom imao ovakvu situaciju u zivotu i morao da se suoci sa njom. Ne sumnjam da ti znas gde je mesto koje „sitnice“ u tvom zivotu. Neko mora doneti odluku, koje u tom trenutku deluje ispravna, a da li je bila, pokazace vreme…

  21. Nekako je u nama da trčimo za onima koji nas odbijaju, a odbijamo ono što od nekoga dobija. Čudni su magneti u nama.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.