Ne žalim se na svoju sudbinu, niti kukam zbog nje. To mu je što mu je. Mada bi se mogao steći takav utisak. Da lijem suze i pijem gorčinu. I da svi ti osećaji što me šetaju unaokolo nisu dobrodošli.
Ne baš! Ja se samo ne krijem ni od svojim misli ni od osećaja. Naprotiv, trudim se da svakog ispoštujem i dam mu priliku da se pokaže. Siguran u to da seći svoje osećaje i misli bi značilo obogaljiti sebe. Naročito one značajne. Naročito one što se uporno javljaju, svaki put kad me nazoveš ili pošalješ poruku. Svaki put kad me pogledaš značajno.
Pre bi se moglo reći da sam moreplovac koji plovi rečima, mislima, osećajima, maštom… I kao svaki moreplovac, ljutim se na oluje, žalim za maestralom… Tražim neku mirnu luku iako znam da ne bih dugo ostao u njoj. Ne zamenljiv je osećaj gledati oluju kako se približava svom svojom snagom. Znajući da sve što imam je srce da joj stanem na put.
Ne treba mi tvoje sažaljenje, ostavi to za bolesne i žalostne.
Sa mnom ili jedriš ili ostaješ na obali…
inspirisan by didi
Bolje bi joj bilo da pokuša da jedri…pa dokle stignete!
Mislila sam između baš ove dve slike…a nekako mi je izabrana bila izazov!
Na istim talasima smo kuma… 😉
Nije prvi put…a nije ni poslednji.
„Sa mnom ili jedriš ili ostaješ na obali…“
ps. Drago mi je da sam te takla. Malo. Malko.
Šule iskreno da ti kažem, ne znam kad sam skoro pročitao dirljiviju misao„Ne zamenljiv je osećaj gledati oluju kako se približava svom svojom snagom. Znajući da sve što imam je srce da joj stanem na put.“
I posle će opet da kažu da muškarci ne umeju da se izražavaju osećajno, e samo da mi to neko još jednom pomene ima da ga uhvatim i vežem za jednu stlolicu i da mu pričam gluposti 24h neprestano dok ne iskoči iz sopstvene kože od ,muke :)ihihi
Šalim se ,stvarno si predivno ovo napisao abogami i objasnio, dopada mi se i ovo na kraju da je sažaljenej za bolesne i žalosne, jer svi misle ako nekad kažemo kako se osećamo dfa nam je trenutko teško da je to kukanje i molba za tuđim sažaljenjem, ja na to gledam baš kao i ti, to je samo jedno obično osećanje kao što je pisati i sve suprotno ovim osećanjima. 🙂
Hvala… lakše se izražavati rečima nego delima… 😉
Ja ti ipak želim mirnu luku i da dugo ostaneš u njoj. 🙂
hvala… 🙂
„Zivot je more, pucina crna… Ja se ne bojim velike vode.“ – Mislim da to vazi za Suky-a.
Samo hrabro na otvoreno more, sa njom koja ume da plovi sa tobom, u susret oluji, koju cete zajedno preci…
Pa ne bih da prolazim oluju, više sam za druženje sa njom… 😉
Sta da kazem, kad znam da poznajes More mnogo bolje…
Imamo onaj zivot, koji smo zasluzili!
Vrlo je moguće, da je to tačno… 😉
Svi smo mi moreplovci kroz nas zivot, ili bi trebali to biti.
сажаљење…тја, комплекси, потреба за премоћи, недораслост. све то остаје на обали, а за пловидбу се носи само оно неопходно. терет сажаљења потопиће сваки брод, и да нема олује…
поз
Mnogo je dobro napisano, svaka reč na svom mestu i u srce pogađa.
Ne mešti ljubav i sažaljenje, to je opasno, i puca brzo, dakle jedranje, a nekada i rafting, ali kao jedno srce.
Ne mešati ljubav ni sa čim… ona je sebi dovojna, i svaka primesa je samo kvari… kao zlato, ili čelik… 😉