Juče sam spakovao ceo svoj život
u pet kesa i jednu torbu.
Otišao na kraj sveta u Indiju.
Možda postanem guru,
i zadobijem ljubav miliona.
Kameni spomenik ljubavi.
Sposobnosti iznad svega.
Ni ti me više ne inspirišeš
da pišem,
a to ponekad baš boli.
Tako nekako,
možda se praznina uvukla na tvoje mesto
u moje srce.
Reč ti se istopila na ustima, draga.
Nazvah ti „dobro veče“
a ti slegnu ramenima.
Neko mora i bol da ponese
kao orden
zbog ravnoteže među zvezdama.
Setih se kako sam davno obožavao
da hodam po pesku bos.
I da crtam krugove.
Sakupljam kamenčiće i školjke sa obale.
Mnogo toga se promenilo od tada.
Kamenje je postalo preteško,
školjke su prestale da šapuću…
Nagledah se od tad
sirotinjskih četvrti i radničkih doručaka.
Beskrajno jurcanje za sopstvenim repom.
Život kao spori teretni voz.
Skretničar se par puta poigrao.
Levo, desno!
Sad eto,
daleko je to svetlo na kraju tunela,
čini se bar.
Biser ionako ne nađoh.
Izađi iz „loše forme“ jer „život je jedan, živi ga“…ponavljam sebi, i red da kažem tebi 🙂
Praznina će proći i bolji dani će doći…i možda pronađeš biser, kada se najmanje nadaš.
možda pronađem celu ogrlicu bisera… 😉
Gde ćeš bre u Indiju ??:))
čuo sam da tamo ima mnogo indijanaca, pa ću postanem jedan… a i imaju indijanke koje u stvari učestvu u životu svog čoveka i razumeju smisao braka… 😉
„Da li lažem kada kažem da je sreća u tri stvari
u dobroj ženi, gitari i bogatom tati koji uvijek nešto radi
Pa ako sanjaš takvu sreću igraj rulet, kocku, karte
ili prodaj sve osim blanje i kreni drugom stranom jablane, kreni
Tvoji su dani procerdani na vinjak, tv i porno slike
ženu nemaš i teško da ćeš je i steći pored takve stare majke
Ljubav je to za čime gineš do ljubavi se teško stiže
i zato prodaj sve osim blanje i kreni drugom stranom jablane, kreni
Volio bih da si nalik na one bradate i silne momke
da ćumez dižeš na noge i da te nude cigaretom i alkoholom
Da nosiš šljivu ispod lijevog oka i vičeš parole što strašno zvuče
i da si bitnik i pravi anarhist i zato kreni drugom stranom jablane, kreni“
Pozdrav iz Afrike, od beduinke čiji život stane u samo jedan kofer.
Stvari malo drugčije izgledaju kad su stvarne a čovek je odrastao… KLIK 😉
…a nekada si se trkao sa vozom u tunelu…e moja bezroga kozo.
Never, never, never give up!
mada ponekad dođe vreme i da se odustane od udaranja glavom u zid… 😉
Otisao si u Indiju, a nisi zvao???!!!
Ccc
I ja bih da nadjem biser.
Cula sam da imaju farmu bisera na Havajima.
‘Ajmo svi tamo.
Aloha
E ako postanes guru samo javi gde si i eto me. Ma neka je i Indija 😀
I ne mozes da nadjes biser kada si prestao da saras po pesku i sakupljas skoljke. Nema bisera na vrelom asfaltu.
na asfaltu samo vrelina… 😉
Uh ta ljubav, ostavlja uvek neki trag u nama. Dok traje, za nju gorimo. A kad nestane, boli, ostavlja rane, oziljke…
Šule šta je bre uradila, slegla ramenima? Pa to nije nikakav biser onda. Kreni ti polako na drugom mestu da ga tražiš, jer nekad se biseri pronađu nenadano čak daleko od mora, neko je recimo oteo moru biser pa ga nije zaslužio i izgubio negde u gradu. Ako ga ti pronađeš i budeš čuvao lepo, biserko će ti biti večno zahvalan.
I mani se tih tunela i pruga, nemoj da budeš jednostran ko ja što sam bio, nađi ti paraglajder, evo daću ti ja moj ako nemaš, pa da ti meni poletiš, tako se bolje vidi nego prugom klac, klac pa još te zezne neki skretničar.
Ali kad letiš sam odlučuješ o svemu i nema tunela….sem po nekog dalekovoda ili „Avalskog tornja“..ihihi
Znam da razumeš šta sam hteo da ti poručim i ja sam skoro saznao za tu mogućnost, ili da čekam svetlost na kraju tunela ili da poletim direktno u nju…i tunel zaobiđem.
p.s obećavam da ću se potruditi da ti sledeći put ostavim neki komenatar koji će imati i malo smisla i pouke, ako mi ne zabraniš dotle da više ovde svašta lupendam,ihihi
Ne daj se druže, nedaj se ko ona Ines , godinama 🙂 -u stavri daj se nekoj lepoj i pametnoj cici koja bi te zaslužila kao i ti nju 🙂
Na papiru čak i mapa izgleda jednostavna, u stvarnosti, ponekad ni GPS ne pomaže… 😉
Samo nemoj da gledaš… KLIK. 🙂
O NEEEEEEE!!!!!
Evo mene na Korzici, mesto Ajaccio; mogu da ti potrazim biser ako ce ti znaciti ili neku skoljku saputaljku da ti vrati veru u saputanja i lakocu postojanja 🙂
Evo ti poljubac sa obale :*
Hvala…. 😉
Znas, ja ti ipak zelim biser, mislim da zasluzujes,
ali ako potraje trazenje, mozda da iskoristis Indiju i postanes
Želim da pevam…
Sad’ ces da me svrstas u budalice, ali u mom referentnom sistemu Tuga i Sreca su tako srodne. Za obe ti treba podjednako energije. I to iz istog izvora..Duse. Sa uvek istim pokretacem..Srce. Od Srece sam csto poletna i neartikulisana, cudno ispunjena, kao neka svetlucava petardica. Divno je . Letim, pevam ,plesem. Nekad govorim neistinu i ona ne zvuci toliko zla. Sreca je uvek mlada, razigrana,pomalo prosta i opipljiva. Lako se pise. Glasno se svira i slusa. Mirise na prolece, pitka je i lako se ,,vari,, Lagana je, svako je ume…svaki put je bolja i veca od predhodne…
Tuga je…vec nesto ozbiljnije. Nju ne ume svako. Ona ima dubine i tezine, nikad ne izmerene. Cekamo joj kraj. Nadamo se. Ona ima divna cutanja. Trazenja sebe. Zavirivanja u korene, gene…analiziranja uspeha koji dobijaju nova imena ..zovemo ih greske…a ustavari su samo mala skretanja, koja smo morali napraviti…jer je tako trebalo biti. Ima neceg aristokrackog u velikim tugama. Neka prefinjena seta, koja se kao zlatna nit provlaci izmedju svake reci koju izgovorimo. Ima neke otmenosti u prizemnosti koju dobijamo sa tim grumenom povredjenosti, dok nosimo tezinu na grudima. ima nekog cudnog Mira i Spokoja u Samoci…nekog dostojanstva .ali onog intimnog ,skorog stidljivog i jedva vidljivog. Nedodirljivog a opet nikako gordog. Opet, ona se ne vidi na fotografijama, obicno tako svesni sebe i Istine, iskreni i stabilni, odlicno izgledamo. Zato se tuga tesko pise.
Neko bi pomislio da sam opasno depresivna osoba, koja uziva u tome 🙂 Neko,mozda…ali Ti ne. Ti me znas. 🙂
Htela sam reci da je Tuga cesto podcenjena. Volim da setam …i bosa… 😉 :*
Pa gde si ti anna? baš se zabrinuh…
Ma ne sekiraj se, ja sam tebe odavno svrstao u „budalice“ tako da nema potrebe da se cimaš oko toga… to je zato što te znam… 😉 inače da te ne znam, svašta bih pomislio…
😉
=)
🙂 Tu sam,tu sam, drugar… nego sam radila na sebi ( naravno ,samo spolja, nista duhovno a jos manje intelektualno 🙂 😉 ) pa nisam imala bas ni malcice vremena Uplasih se da cemo morati ponovo da se upoznajemo,secas se kakav je to stres za moj sistem bio, ahahaahhaaa…ali setio si se, sve je ok.
Nadam se da posao cveta, zdravlje sluzi,a kosa raste… kriminogeno ponasanje je ,vidim ,ostalo kao zastitni znak, sto me raduje ( sala i vristanje od smeha, bez zle namere) pozzzzz
pa znaš kako, malo šta cveta ovih dana… više naginje ka jesni… 😉
a kriminalno ponašanje… pa mislim, „say hello to my little friend“…
Ako ostavis trag u pesku, njega ce odneti talasi, razneti vetar, pokvariti vreme… Ali ako ostavis trag u necijoj Dusi, ostace zauvek! A ako je ta Dusa cista poput bisera, samo retki ce u njoj ostaviti trag…
Najgore je ako nikako ne ostaviš traga nigde… 😉
Trag u pesku otplavi talas.
Trag u nečijem srcu izbriše neko drugi.
Trag na emocije koje probudiš -ostaje zauvek.
Sećanja….a žudimo da zaboravimo
tragovi što nam purpurom svetlucaju
od kojih se u noć budimo
i po danu iz nas vrcaju
Ljubomorno ih čuvamo kao najdragocenije bisere
negde podno duše, u drhtaju srčanog bila
one ljubavlju ispunjene sfere
što nam se krvlju slila……
prelepo malaino… raznežila si me…
Hej bre! Sada me već brineš… ZAŠTO SI PRESTAO DA SE IGRAŠ??? ZNAŠ DA TO NE SMEŠ DA RADIŠ, UOZBILJI SE. Nemoj više da hodaš, valjda smo hodanje prerasli, vreme je za….