Milena (9)

9.

Nikad mi sa njom nije bilo neprijatno. Zaista nikad. Čak i kad bi se našli u nekoj neprijatnoj situaciji. To me uvek iznenađivalo. Uglavnom sa devojkama se sav zbunim i smutim. Nekako obično pogubim nit šta sam hteo da kažem. Izgledam sigurno kao neki smetenko. Kao sa Marijom, na primer. Ona je bila baš opaka i čudna. Nije mogla da se sastavi kraj sa krajem. I kaže meni na kraju. „Dobar si ti dečko, mnogo dobar, ali ovo neće da ide.“ Pa me gleda, misli da ću sad nešto da dramim i to, mnogo da se ljutim. A ja joj kažem, „Znam, razumem te u potpunosti“. Misli da je zezam. „Ozbiljan sam“. Razumem je. A ona me gleda i ne može da veruje. Misli da me povredila pa se izvinjava i priča kako je do nje, kako je ona baksuz, i sve tako neke gluposti, a nije. Znam da nije, ali joj ništa nisam reko. Pustim je da priča. A Marija kad počne da priča, to baš i nije za slušanje. Nema tu ni malo nekog lepog izražavanja. Kao kod Dostojevskog, ili već… Tamo kad ljudi pate ili su u nekoj dilemi ili depresiji, oni tako lepo pričaju i tako sve to lepo razumeju. Marija ništa, samo psovke, ružne reči i liptanje suza. A rekoh joj da je sve OK. I ništa, ko da me ne čuje, ko da sam neki duh kojeg ona ne vidi pa priča kroz njega. Mislio sam da joj je potrebno da se izduva, ili da kaže, znate, da olakša dušu. Ko zna. Nikad nisam skontao devojke, niti sam se trudio nešto posebno da ih shvatim. Mislim da je to i nemoguće u suštini. Čitao sam razne stvari, čak i one knjige „kako osvojiti devojku“ i slične gluposti, na tu temu razumevanja, ali to je prosto ne moguće.

N E   M O G U Ć E ! ! !

Jer i nije stvar u razumevanju već u delima, u onome šta si učinio, a ne u onome šta si rekao ili mislio.

Sa Milenom je bilo drukčije. Sa njom je sve teklo kao reka. Sa drugim devojkama nikad. Uvek neki problemi. Uvek neke zavitlancije. Sve se nekako namesti i sve ode do đavola. Zona sumraka. Teško je to objasniti. A i nemam nešto volje da objašnjavam. Samo, ponekad brinem da se neću oženiti i imati svoju porodicu. Starost je užas ako ste sami bez svoje stare…

nastaviće se…