Milena (6)

6.

Kad sam bio četvrta godina, a ona druga, negde posle nekog granatiranja našeg mesta, nismo išli u školu nekoliko dana. Čini mi se ceo mesec pred kraj škole. I onda su nam javili da idemo u ponedeljak. I dođem ispred škole, a tamo sve staro društvo. Devojke iz odelenja silno mi se obraduju, jer sam stalno provaljivao neke smešne fore. Išlo mi to od ruke, pa što da ne. I kad dolazi ona. Okači mi se oko vrata i svega me izljubi po licu. Tek onako. U trenu sam pomislio da je pijana ili tako nešto. Mada nikad nije pila. Ali mi bilo jako čudno. Uhvatila se oko mene kao da se pozdravljamo za večita vremena, a nije tako. Dugo smo još išli u školu. To je bio tek april ili tako negde. Ljubi ona mene, a meni sve nekako drago, uuuu, mnogo mi lepo. Zagrlila me i ne pušta. Ja je pogledam i onako pogledom je pitam šta je, ali sa osmehom, vidi i ona da mi je drago. Ona slegne ramenima, i ništa. A sve me nešto gleda. Kao da bi htela da kaže nešto ali ne sme, gužva je, mnogo ljudi. Samo me tako gleda. Kao da joj se ne ide odatle. Kao da bi ostala tu sa mnom i sa mojim društvom, ali ne sme, stariji smo, matruanti ili šta već… Ne znam. Onda se okrenula i otišla do svojih drugarica. Ali vesela, onako oduševljena, neobično vesela i oduševljena, kao da je upravo iznenada osvojila titulu miss a da se nije ni kandidovala.

Bili sam maturanti, pa kao što je red, pravili smo sranja. Razbili ogledalu u kupatilu. Budala Stanko, udario ga glavom, sav se živ isekao, a bio miran dečko. Samo se opio. Dolazio direktor, doktori, hitna. A mi pijani k’o klenovi. Ne vidimo ništa. Bilo me je stid. Da kažem, ako baš hoćete da znate, stid. A Milena se samo smejala, što me vidi pijanog i sve to, mnogo se smejala.

Matura. Celu veče ples i pivo. Cure se spremile, opako se spremile. Nisam prepozano najbolju ortakinju, zmaja od devojke, koliko se spremila i bila lepa. Tu sa napravio sranje. Rekao sam joj, „Šta si to uradila od sebe?“ i smejao se onako kretenski. Pa nikad je nisam video u haljini i našminkanu. Znate kakav je to šok. Kasnije pitam jednu školsku gde je ortakinja, a ona kaže da je plakala u WC sigurno sat i da je onda samo istrčala napolje i otišla; kući valjda. U, jebem ti budalu. Joooj, kakav sam kreten. A znam da nema reči kojom ću da joj objasnim da je u suštini mnogo lepo izgledala i da sam se samo zezao. Hteo sam da skočim sa terase. Stvarno. Ali sam odustao. Nije bilo mnogo visoko a i sigurno bi se dole unakazio. Takav sam, skočio bi i polomio se, i onda bi do kraja života živeo na cevčice i slamčice. Takav sam baksuz, ni ubiti se ne bi umeo. To me baš ubilo. Pa mi je cela maturska otišla u tri lepe. Na kraju sam zgrabio sako i pobegao i ja…

Posle smo došli u školu još koji dan. A mene stid da bilo koga pogledam u oči. A ortakinja ništa. Opet se smeje i zeza me i provocira. Sve po starom. Idemo iza škole da zdimimo po jednu na brzinu, smejemo se, idemo na bilijar… Život bi dao za nju. Ozbiljno. A znam da je boli i da će je još dugo boleti to što sam uradio, a ona ništa, stegla zube i teraj… Za nju bi sad život dao, stvarno vam kažem. Nije od onih što vam posle sranja kenjaju i seru da vam se život smuči. Konta da znam kakvu sam glupost napravio.

nastaviće se…