Milena (5)

5.

U srednjoj je bilo malo drukčije. Sviđali su joj se neki momci. Tako nekako. Uuu, to me baš nerviralo. I nekako bolelao, onako podmuklo bolelo. Na primer… Bio je neki Jovan. Sav smotan, jako smotan i odvratan momak. Kad hoda sav se nekako uvrne, i hoda u stranu. Iskrivi glavu k’o vrana na jugovini, i nikog ne gleda. Obavezno u ruci drži ključeve od svog keca i zvecka sa njima, i neke bezvezne naočare i samo tako hoda. Njoj se sviđao, ne znam zašto. A znao sam ga. Đubre neviđeno. Kad sam došao prvi put u srednju nešto me je bio zezao, kako škola nije tamo kuda sam ja krenuo nego u nekoj drugoj ulici, i sve tako neke gluposti. To baš ne volim, kad misle kako znaju nešto ako znaju gde se nalazi škola ili neka ulica. Došlo mi je da ga odalamim, ali je bio stariji godinu ili dve pa nisam, a imao je i neko opasno društvo. A ona kaže kako joj se sviđa. Kao baš je sladak i sve tako neke reči. A meni teško to da slušam, baš teško. Bilo je još takvih likova koji su joj se sviđali. Bio je i neki fudbaler, sve neke karirane košulje, kao roker i sve tako neke fore. A rock ‘n’ roll je znao koliko i moja baba koja je čula da postoje neki Bitlosi. Meni je rekla tako jednom, da sam isti k’o oni Bitlosi. I priča on meni kako će njih dvoje lepo da žive i kako će ona da sedi kući, pere, kuva, čuva decu i čeka njega da donese pare iz Mančestera… I sve tako neke nebuloze… Mislim, nije baš tako govorio, ali se na to svodilo. Ma provalim ih čas posla. Pa se kao nešto ljube, pa se pola sata pozdravljaju. Užas. A znam klipana, da nema tri čuke u glavi. Da je običan ker što se pred društvom hvali kako je vatao ovu ili onu. Mnogo je lagao, znam to. Ali kako da joj kažem. Onda sam počeo i ja da lažem, i govorim kako su to dobri momci i kako će im veza uspeti. Kako treba da se trudi i veruje u ljubav. A znao sam da neće, ma nema šanse. Biće joj zanimljiv par meseci i onda će ga provaliti, da nema ništa, da je prazan. Da ne ume pošteno i lepo ni da ispriča neku neobičnu i zanimljivu priču. Ali kako da joj tako nešto kažem. Razočarao bih je. Baš bi je razočarao. A ona sve tako oduševljena, kako će da žive u lepoj kući sa mnogo soba i idu na more, i imaju ceo fudbalski tim dece… Bože kako mi je tada bilo teško. Došlo mi je da joj dam svoje srce pa neka ga lome do mile volje. Ali ne može.

Zato sam postao povučeniji, nisam se više toliko mešao u to ko joj se sviđa ili ne. Samo sam ćutao. Jer je bilo totalno besmisleno bilo šta joj govoriti. Kad se devojci sviđa neki mladić, ništa joj nemojte govoriti, jer to nema nikakvog značenja za nju. Evo na primer, znao sam tog fudbalera od ranije, i slušao njegove priče da bi ovu, pa bi onu. I svaka mu se sviđa i svaka mu je dobra, čak i profesorice. Ma gde to ide, a isto tako znam šta je pričao Mileni, ona mi je rekla, u poverenju. Ljudi moji, ne da mi je ogadio život, već sam postao gadljiv i sam na sebe što uopšte takve stvari slušam. Kakve su to plačipičkaste priče i baljezgarije da se čovek ispovraća, i ona ga brani. Brani ga i rukama i nogama, kako je on jedan jako tužan i nesrećan dečko, pazi molim te, kako pati od kompleksa niže vrednosti i sve što učini čini mu se da je nedovoljno, i sve tako. Mislim se nešto, ako toliko pati i strada što ga to ne spreči da ne bude baš toliki magarac i podlac. Nisam joj to rekao, kako bih mogao. Često je i taj fudbaler imao običaj da mene ubeđuje kako je ozbiljan i kako su mu namere čiste, i sve ostalo. Ne znam zašto. Verovatno je Milena mnogo pričala o meni pa je osetio neku potrebu da me razuveri kako nije takav u suštini. Siguran sam da nije. U njegovoj suštini on je glavna zvezda Mančestera, i cela Engleska gine za njega, a on nikog ne gleda sem lože u kojoj se nalazi Milena i svaki gol njoj posvećuje. Siguran sam da je takav. Samo je problem što dela svedoče o ljudima a ne njihova mašta. Uzmimo na primer kad joj je zaista bio potreban, nikad se nije njemu obraćala nego meni. I pitam je zašto o tome ne priča sa njime, „pa ne bi me razumeo“, kaže, „a ti sve razumeš i znaš i uvek imaš lepe reči za mene“. Tako ti je kad ubediš druge da znaš i da razumeš. Đavo ti je posle kriv što ne možeš da ih razuveriš, i uveriš u to da samo Bog zna i razume sve. U trenu mi je došlo da je odalamim koliko mogu jače preko njonje. To bi je zaista povredilo pa nisam.

nastaviće se…