Neobavezna priča

u mraku se čuo zvuk cigarete
krckanje konzerve
odbijanje tišine od zidova mog bića
hiljade bešumnih mehanizmima samoobrane
levitiranje nečujnih poljubaca
matematički precizne formule nemoći
jutro zatvoreno u prozor večnosti

neobavezno ćaskanje sa samim sobom

krici iz unutrašnjosti
miris paljevine i dim koji se vuče predelom
pogled u sveopšti haos lutajućih atoma
milionti pokušaj potrage za univerzalnim zakonom
puslirajući organizam, talasi, linije, tačke, eksplozije, implozije…
ljuske oslobođene volje, plodovi želje
oči naviknute na vizije ne vide stvarnost

neobavezno ispitivanje uzroka i posledice

navlačim još jedno zaštitno odelo preko svega
zaštićen medved pred zimski san
negde u snu videću sve što sam ikad želeo videti i doživeti
ali sada je sada, garež na mom licu
pucketanje elektricititeta, varnice na njenim usnama
negde ispod kapljica vode na njenoj koži u središtnu njenog tela
leže uspavani potresi i buka svih nedoživljenih orgazama

neobavezni prelazak ljubavi u bolnu strepnju

kao pupčanom vrpcom vezan sam za neviđenu unutrašnjost iza njenih očiju
brzi prelasci iz jednog u drugo agregatno stanje emocija
pretrčavanje preko linija napada i odbrane
i kolona suza od meda, od krvi, od vina
nagli trzaji stvarnosti ubrzgavali su dodatnu energiju
žaoke bola i grimanse na njenom licu
vidim te ljubljena kako trebiš sa svog srca naslage besa

neobavezno sklanjanje u zaklon mog zagrljaja