Luka

(mesto koje na sve moguće načine pokušavate pronaći)

usidrene lokve krvavih pokušaja
ogledalo stvarnosti na pločniku istorije
stracni iz knjiga
spodobe bez trunke ideje
mašinerija usijana od poltriranja
razum se topi kao vodene boje na kiši
istina spira stvrdnute masnoće na ivicama
konfederacija gluposti
moj dosije predat je kao karta u jednom pravcu
zlokobni otpravnik vozova mi je otpozdravio
blago mi namignuvši
gotovo da mi se poklonio
srećan put
ovakva prilika se ne propušta
šansa za patnju

ja sam niko
ničeg nema u mojim rukma sem pepela prošlosti
ne gledaj me tako
tresem se u groznici, zgrčen i go
pred tvojim nogama
skidam maske
polažem lice svoje na pod

oprosti mi
princezo moja
oprosti mi…

skidam kapu – naklon
žaoke savesti