Ples i istina

razbarušene misli i snovi moje drage
kao njena kosa
lenjo su ležali na rubu kreveta
kao na rubu vremena
duboko u njenim zatvorenim očima
ležala su sva moja nadanja
kao pecaroša koji gleda svoj plovak
da, mogao sam da zamenim uloge
u procepu intuicija

bezbedno, rekla mi je, ne brini, bezbedni smo
kao dva mala krina u ogromnom polju cveća
ne boj se, svi će pre ubrati oružje do jedan cvet
a pogledaj, kako sam, za tebe, procvetala

pogledao sam u vrata
izašla je u predvorje istine
otkrila je sve svoje karte
pokretima tela kao pokretima pantomimičara
otplesala mi je istinu do tančina
skinula je svoje košulje od stida
uzela moje oči i pomazila se njima
moju bol previla na svoje rane
moju čašu gorčine naiskap ispila

pokreti, rekla mi je, nebrini, pokreći se
kao dva mala goluba na krovu sveta
ne boj se, svi će pre jesti zemlju no leteti
a pogledaj, kako sam, za tebe, raširila svoja krila