Slobodna bajka

(iliti bajka o slobodi)

nekoliko bisera prelomilo se na pola
odsjaj očiju, užarenih od greha
mamurne svesti, patrole savesti
stanje rata – bolesti naroda
obe polovine, težile su svom jedinstvu
kao ptice svome jatu, vrapci i laste

Ko te naučio tome, šta je dobro a šta loše?
Priroda nije sigurno.

preko ramena prebačen ranac pun poklona
negde sam sačuvao mali kutak mira
za tebe
kipovi slobode raširili su svoja jedra
pokrenuli divovske noge
izgazili decu cveća

Slobodna si. Kažem ti?
Od čega – za šta.

zastave su marširale ulicama
znamenja sa vašara prošlosti
mnogi su se okliznuli na nezgodnom mestu
ova strmina progutala je više života
nego jedna postarija dama pljuvačke
bol je bio jači od vremena

Nismo Vas zaboravili! Uvek Vas se sećamo?
Kad god nam to zatreba.

Bog je rekao svoje, ende, bez objašnjenja
ili su tu ili si nigde, u nizvodnosti događaja
neumerenost, možda  je tako zbog sveg tog očaja, ili potrebe
smrt je ipak misterija, naterala je sve da zaćute
puno je groblje surovih i mudrih glava
samo se nekolicina smeškala smrti, voleći je

Da li napredujemo ili nazadujemo? Civilizacija?
Negde na rubu vremena.

borićemo se do kraja, uživati u sebi, narcisi
vreme se skuplja kao creva vatrogasaca
spakovan u ormar ploviš naglvačke u zemlju
ende
posle se desio pljusak, ili pljesak, nisam siguran
neko je zaustio nešto da kaže

Tišina ga je preduhitrila?
Jezici će zamuknuti, proroštva prestati, znanje isčeznuti.

vratićemo se opet istom
prebrajati mrtve, upirati prstom, tražiti krivce
suditi nevinima
zalihe smeća polako zauzimlju deo po deo naše teritorije
i tuđe također
niko nije pošteđen raspadnutih atoma

Šta kažete na to rodoljubi?
Spalićemo te.

gori od pogani zavukli su svoje ruke duboko
u boje iluzije i prefarbali stvarnost
ponuda stoji, ili – ili, nema uzmicanja
na kraju krajeva samo je smrt izvesna budućnost
ostalo se pretvara u pečurke
krajnosti

Oprao si ruke posle nužde?
Da, ustao sam sa WC-šolje morala.