Odron

igrao sam kao mečka
na užarenom plehu
premeštajući se sa bola na bol
cerekao se kao lud
cedeći rukama sopstvene strahote
kidajući komade mesa
grickajući živce

britak bič reči
sručio se na moje obraze
deo lica mi se odronio

kao mačka oprezno sam hodao
preko tremova filozofije
gledajući sopstveni ambis psihologije
miris truleži svog tela
graju misli koje bi da me povedu
svaka
ponaosob

stroga pravila igre
sručila su se na moje srce
deo srca mi se odronio

užasna veštačka tvorevina
ne moja sigurno
spremno je čekala svaku moju novu želju
uvek sa novom spravom za mučenje
uvek sa novim lancima za vezanje
samo gord se može naći uvređen
samo dobar naći će izlaz

paranoična želja za savršenstvom
sručila se na moju glavu
deo se odronio