свет се разоткрива као цвет у зору
као јутарња роса подиже се поглед
бистар
дишеш лагано као јутарњи ветар
слушаш речи које шећу простором
мисли, жеље, планове
све оне велике и недостижне ствари
које су лепе само у причама
и које нас држе живима
које нам бистре поглед
да видимо даље од ока
снажније од срца
како се речи шире
и мириси зоре пролазе
срце постаје све веће и веће
све топлије и топлије
одвећ загледано у стрепњу
кад зна, да сваки одлазак је уједно и долазак
рекох себи снажнија си од стене
и нежнија од пахуље памука
течеш као вода
нестајеш као пара
и појављујеш се као лед
пахуља
речи су се повукле као магла
цвеће и јутарња роса
открила си себе
свет један цео
у једном бићу
тако си близу
сваким дахом све ближа
као сунце сијаш
као месец обучена
негде
у свем овом неразумевању
негде
у свем овом ратоборном времену
негде…
постојимо и ми
склупчани поред нечијих ногу
„svet jedan ceo u jednom bicu“ – zanimljiva pesma, Suky.
Hvala… 🙂
romantično 🙂 i ima smisla,
mada previše romantično za moje trenutno stanje 🙂
poz 🙂
Kad je pa romantika imala smisla… 😉
„постојимо и ми
склупчани поред нечијих ногу“ predivno 🙂
hvala ana… 🙂
Jako lepo…pričalicina pesma?
Hvala kuma… moj poklon pričalici… 😉
:))))))))
Volim i ja tebe Nesanice… 😉
Više nežno no strastveno. Svi smo mi sklupčani pod nogama sudbine. I nezna jutro šta donose njegovi dan i noć svet jedan ceo u jednom biću, divno je to doživeti i sačuvati. Neka ti je sa srećom.
Hvala teta Duka… zagrljaj za tebe… 🙂
Divan si ti mladi a veliki čovek.I veliko dete. Valjda je i u meni ono ostalo kada sam ovde sa vama. Poljubac u kosu za laku noc.
:*