Postoji volja da se čini
Delo
Kao alat za okvir
U kome će postojati forma
Naših misli
Individua
Kao na primer prozor ili vrata
Na našoj kući
Kao mogućnost spoznaje
Percepcije stvarnosti
Van okvira zidova našeg mozga
Sam centar naše realnosti
Pojedinačno
Znaš šta mislim?
Materijalizovane misli.
Od ideje do objekta, ili subjekta.
Parabola koja spaja naše krajeve
Kao izlazak i zalazak sunca
Filozofska razmisljanje… a ipak pesma.
Slažem se…
Da čovek ne poveruje… 😉
Ti i razmišljaš u stihovima 🙂
Ponekad… 😉
samo jedna reč ODLIČNO. jasno je zašto kažem da je šteta što ne pišeš više. 🙂
P. S.
zanimljive ti te materijalizovane misli iza leđa. 😀
Hvala… kad bi pisao više uobrazio bi se… 😉 :p
Poklanjam ti parabolu da spojiš krajeve
Hvala… 😉
Prvi put vidim ovako nešto . Filozofska misao u stihu a nije Njegoš. Odlično!
Jesi videla… šta živ čovek ume… 😉
Filozofsko razmišljanje, samo ne bih volela materijalizovane misli. Daleko bilo, ko zna kakve se misli motaju po nekim glavama Čovek ima mnogo lica, za sebe, za prijatelja, za druge…..Bezbroj lica za bezbroj prilika. I isto toliko misli. Bar ja tako mislim.Uh, moj komentar je potpuno drugačiji od drugih Izvini. Valjda godine…..krive za sve.
Ma samo ti divani… a sekiraciju oko misli prepusti meni… 😉
Sve je tu, jos kad bi volja presla u delo.
Odlicno napisano!
Samo toliko… 😉
Mnogo ti nešto misliš 😀
Taki mi horoskop… 😉
Kad postoji volja, treba samo realizovati ideju. Šteta je koliko ih ostane nerealizovanih.
Možda nas sve nestrpljivo čekaju negde u večnosti… 😉
Misli nas spajaju i razdvajaju.
ko čudvišta su nekad, a tu i tamo umiljate…
Malo ‚‚ spletkarenja sa sopstvenom dušom ‚‚ 🙂
Malo samo, dovoljno da nas zasvrbi duša… 😉
I evo ga Delo…u vidu pesme 🙂
zamisli 😉