Naučio sam da lažiram
Glumim ono što se nekad zvalo drugim imenom
Sad to izgleda kao otirač pred pragom
Ne misliš da možeš pobediti sopstveni razum
Niz događaja
Znakova pored puta
Da naprosto skreneš
Sa uma
Hipnotisane kokoške marširaju
Ha! Ha!
Iza Rayban naočara
Sve izgleda tako neodoljivo
Upakovano
Čuje se škripnjava spoljnih vrata
Zašto mi ne priđeš
Dovoljno blizu da me možeš
Ozbiljno povrediti
Šta te toliko veže za ovaj svet
Hrabrost je na strani onih koji se usude
Pitam se šta bi se desilo
Kad bismo odvrnuli naša osećanja
Na maksimum
Kad bi našim venama prostrujalo nešto više
Od uobičajene učtivosti
Kad bi toliko toga postalo nebitno
E, pa svašta bi bilo, jer „Hrabrost je na strani onih koji se usude“
Pozdrav Suky, ovo je moja pesma isto…
Pozdrav Marko… 😉
Parafraziracu, mislim Andrica, toliko smo brinuli u zivotu, a trebalo je samo ZIVETI!
Toliko je skrivenih iskrenih osecanja, lazno upakovanih u ravnodusnost ili bas tu uctivost koju si naveo…zasto?
Strah?
Mozda.
Mada vise odgovara kukavicluku….
Pa tada bi eksplozija osećanja i emocija ili dovela do uzvišene ljubavi na nekom nama sada ne poznatom višem nivou, ili bi hrabrosti zamanjkalo’ i pobegli bi nazad u sebe ne verujući da smo’ sposbni za tako velika osećanja 🙂
Verujem da je tako… Mislim da nismo ni svesni kakvu silu poseduje ljubav… 😉
Pozdrav od ljubitelja i vlasnika Rayban naočara – je sve što ću ovom prilikom reći ! 😀
„Pitam se šta bi se desilo
Kad bismo odvrnuli naša osećanja
Na maksimum
Kad bi našim venama prostrujalo nešto više
Od uobičajene učtivosti
Kad bi toliko toga postalo nebitno “
🙂 🙂 🙂
Konji su ti super, a o stihovima sve najlepše… verovatno su lepi kad ih ti pišeš;))
Mislila sam da sam jedina primetila konje, ali evo i AnaM je… =)
Bas su divni, ja ih mnogo volem 😀
A ovi stihovi ovde, pa…. 😉
Eh ali treba se usuditi…
cenim da bi sve postalo nebitno…u najgorem slucaju manje bitno! super ti je ovo!!!
hvala…
Ja povremeno odvrnem na maximum, svet se onda obicno danima cudi i krsti – ali svet zarad necega i mora da postoji. 🙂 U onom „Ha, ha!“ je suv koncentrat ludila 😉 kakav meni ponekad naidje, osetila sam to.
Sa vremena na vreme… ventili popuste… 😉
Vremenom shvatiš da mnogo toga postaje nebitno 🙂