Sad već jasno možeš videti razliku između: tvrdoglavosti i upornosti, ubeđenja i vere, atraktivnosti i lepote, mašte i realnosti, požude i ljubavi, ludosti i genijalnosti… Već sad jasno se ocrtavaju obrisi i likovi sveg onog što je izbrisano sa tvog lica, iz tvog pogleda. Sve ono što je gurnuto pod tepih, znaš već… Toliko puta rečeno, zalud. Vidiš jasne granice. I kao ptice selice tvoje misli su otišle u toplije krajeve na prvi znak zime. Hladnoća se ugnezdila. Snežni zanosi.
Govorio sam ti o srcu. Tamo negde dok si se igrala žmurke. Sakriveni iza visokih borova.
Niko ne bi trebao da bude sam.
Negde u noći, na obali jezera sa mesečinom. Ribe izlaze na površinu. Granje, trska i šaš ljuljaju se na vetru. Vetar se kreće lagano, na momente se razgoropadi u naletu.
Daleko smo. Dva sveta bez mosta. Bez reči. Bez dodira.
Ko će da te čuva od zlokobnih misli? Ko će da ti šapuće nežne reči? Da se igra tvojim pramenom? Dok zora svanjiva i zima gricka jesen, ili leto. U srcu samo zaleđena slika. Momenat koji se razliva kao vodene boje. Ledena figura na suncu. Samo voda u cipelama.
Ko će da te zaštiti od tebe?!
More.
Sve do planine se prostire… more. I litice se obrušavaju, zarivaju svoje kandže u more. A more se bori, nekad mirom, nekad ogromnim talasima.
Niko ne bi trebao da bude sam. Čak ni more. U zavetrini, između stena, sa sunčane strane.
Negde u daljini su se čula zvona. Kao da je tišina pokušavala da nadvlada buku vetra koji je nosio odjeke. Ponekad i jauke. Smeh i gorčinu. Kao kakav alhoholičar ispijam jednu za drugom čašu. Samo sipaj majstore. Neko će već platiti, možda već sutra, ako ne danas. Carinik si ti. Nema puta bez carine.
Kao reka vetar se provlačio, tekao ka ušću, krivudao. Između visokih borova. Nikad to neću zaboraviti.
Znam da si zbunjen, jer ni ti ne bi trebao da budeš sam. Čak ni u popodnevnoj dremki na fotelji, trosedu. Ispod visokog bora. Ne bi trebalo. Ali misli lutaju, poput gladnog tigra, od izvora kroz šume, poput vetra preko mora. Misli spavaju ili uživaju u vrelini na hridi iznad mora. Gde vetrovi šapuću zlokobne stvari i donose nežne reči. Gde se vetar igra sa tvojim pramenom kao sa talasom. Nekad mirno. Nekad u naletu jako.
Dobacio bih ti još par pogleda. Gde se duša otkriva u svojoj lepoti i srce govori nevidljivim jezikom. Gde se zaobilazi razum i shvataš me kao otvorenu poljanu, kao borovu šumu.
Sad je kasno. Kasno da ranije ne može biti. Sutra će možda biti na vreme, ali danas je kasno. Jako kasno…
Autor Jovan s.s. [ Odgovori ]
01/03/2010, 12:16
Juće nisam a danas te pozdravljam…kasno kasnim..
Autor unajedina [ Odgovori ]
01/03/2010, 12:39
Ko ce da nas zastiti od nas samih?!
Pozdrav
Autor domacica [ Odgovori ]
01/03/2010, 13:36
zora se u granje zaplela. jaukom vetra srce probudila.
ledeni pogled uskovitlanih oblaka nemirom dušu obavija.
niko ne bi trebalo da bude sam.
„hladno mi je…
nema tebe“
Prijatno!
Autor nastasja [ Odgovori ]
01/03/2010, 13:43
izdvojila bih kao Una jedan deo… ili Domacica…
a suludo je da kopiram ceo post? jel? ….
uh jbm ti…
999 – definitely … ju ju… bezi bre….
Autor sanjarenja56 [ Odgovori ]
01/03/2010, 14:19
Često je danas kasno, bolje bi bilo da je bilo juče….a samoća je jedna od najtežih boljki. Niko ne treba da bude sam.
Autor mesecina [ Odgovori ]
01/03/2010, 17:52
A sta ako je prerano? I tako je kasno…
ljudi su sami i to je cinjenica.
dugo sam razmisljala sta da napisem, jer me je tvoj tekst ostavio bez teksta :))
Autor malaino [ Odgovori ]
01/03/2010, 20:53
…nemoj me izgubiti u meni
rukom povedi preko hridi tuge
neka osećaji bezvremeni
zauvek se probude..
pozzzzzzzzzzz
Autor suky [ Odgovori ]
02/03/2010, 08:00
*jovan
pozdrav jovane… 🙂
Autor suky [ Odgovori ]
02/03/2010, 08:01
*unajedina
ko će da nas čuva od čuvara? ;)))
Autor unajedina [ Odgovori ]
02/03/2010, 08:10
Bas tako.
Sacuvaj nas Boze takve ljubavi,cuvara koji su nas istom ugusili,i skresali nam krila…
Autor suky [ Odgovori ]
02/03/2010, 08:36
*domacica
jako lepo… :)))
Autor suky [ Odgovori ]
02/03/2010, 08:37
*nastasja
;)))
Autor suky [ Odgovori ]
02/03/2010, 08:38
*sanjarenja
niko, ali opet samoća je najčešća…
Autor suky [ Odgovori ]
02/03/2010, 08:40
*mesecina
upravo tako… hvala… ;)))
Autor suky [ Odgovori ]
02/03/2010, 08:41
*malaino
kad bi bar mogli
kad ne bi zemlja
zahtevala svoje.
Autor suky [ Odgovori ]
02/03/2010, 08:42
*unajedina
čelični zagrljaj
i zlatni kavez…
Autor malaino [ Odgovori ]
02/03/2010, 15:49
…nemoguće ne postoji
to očajnici ispisuju nemoć
da se srce boji
ljubavi moć…
Autor suky [ Odgovori ]
03/03/2010, 08:31
*malaino
nevera se zacarila
besciljno lutanje
ko ima da traži
uvek nalazi…
Autor poluuspavanka [ Odgovori ]
03/03/2010, 08:41
More, reka, jezero… sve stvara slike u glavi …pa jos i mesecina …A od sebe niko ne moze da nas spasi.
Autor suky [ Odgovori ]
03/03/2010, 12:47
*poluuspavanka
svakakve slike… ;)))
Autor pricalica [ Odgovori ]
09/03/2010, 15:55
Прича за мене. Идемо даље, јер у друштву цариника-пресретача није пријатно. Отаџбина зове… Грлим!***