Razgovor ugodni naroda slovinskoga

Dragon: sviđa mi se što si napisala, zaista je lepo, prilično osećajno

Maja: Milo mi je da ti se sviđa. „Prilično osećajno“? A kako bi izgledalo da je osećajno??

Dragon: znao sam da ćeš se uhvatiti za to, čak mi je palo na pamet da ćeš reći, zar nisu i ostale stvari osećajne?

Maja: Nisam to rekla

Dragon: Prilično osećajno i tačka

Maja: ….

Dragon:

Maja: Uobraženko….

Dragon:

Maja: Nabavi naočari, postaješ zrikav…

Dragon: evo ih naočari

Maja: Cool

Dragon:

Maja: Ajde da vidim komentar na pesmu, ali moliću da nije samo osmeh. Bar 3 pisca osećaju kome je pesma napisana… jedna se već javila

Dragon: jel? Koja tri, navedi ih da im skinem skalp

Maja: Ne bi im lepo pristajalo da budu bez skalpa

Dragon: pa dobro, onda neću da im skinem skalp, ovaj put

Maja: Baš imaš agresivne misli

Dragon: ma nisam to ja, to su misli ili jedan od onih hiljadu Dragona, pitaj Boga koji ti se sad javio

Maja: Smanji taj broj

Dragon: dobro, ima ih 756… ok, ima ih 649… imaš ti neku ponudu?

Maja: ima ih tri

Dragon: misliš? Pesnik, mudrac i onaj treći što se smeje ko lud na brašno. A  šta je sa onim što se je mrgud?

Maja: Vrckavko mudrovčić to je treći. Mrgud je u drugome

Dragon: au, nezgodna rabota

Maja: a ja volim da se nadvrckujem, tj šalim sa trećim i volim da čitam pesme prvog i da mi priča što zna onaj drugi… svaki ima svoje vreme kod mene

Dragon: ma jel? A kada će biti moje vreme, m?jer su ova trojica dosadna ko vaške, stalno nešto smišljaju i razmišljaju, ne bi bilo loše da i ja nekad dođem do izražaja, inače ostavljam mikrofon dosta mi je svega

Maja: To si sve ti, i sve je to tvoje vreme! a ja pokušavam da isteram napolje četvrtog, koji spava iza njih trojice i čeka trenutak da raširi krila

Dragon: eto vidiš da ima i četvrti

Maja: Vidim i osećam tog četvrtog i njegovo će vreme doći, a ja se celo vreme smejem baš njemu. I ne cmizdri… ne stoji ti lepo uz oči

Dragon: sve ću da ih izbacim napolje, jer ne plaćaju kiriju, a prave mi mnogo problema

Maja: Tu si u pravu. Evo, za početak, ja večeras četvrtog vodim na ples, a ti za to vreme rasteraj onu trojicu

Dragon: ajde polako sakupljaj te papire i pesme i te džvrljotine i kupi stvari stari, štap preko ramena i putuj. Ajde ajde polako, nema više, šta je bilo bilo je, sad je dosta. I ti, i ti, ne gledaj me tako, kupi te knjige sa polica i polako se pakuj; ajde, ajde idemo momci, stan i ceo prostor dobaija ovaj četvrti, tako je odlučeno testamentom o nasledstvu. Ajmo ostali, pakuj se, i požuri sa pakovanjem nema više cimerisanja.ŠLUS!!!

Maja: Vidim da praviš post za danas, u 4 ruke…sjajno!!! „Razgovor ugodni naroda slovinskoga“. Jeste to pisao Kačić, ali može i udvoje…

Dragon: imam post za danas, kratku pesmu

Maja:

Dragon: ajde malo se odobrovolji, treba da iselimo ovu trojicu znaš koji je to posao, nemoj sad da mi se nešto tu ovo ono i tako to na tu temu

Maja: Sam si kriv! Ajde prvi, spakuj prnjice, dosta si ovde stanovao!

Dragon: jeste, dosta više pesama i koještarija, nema više pisanja, skupljaj taj krš

Maja: Drugi, mudruješ mnogo, prviše, život prolazi pored tebe, ni vilu Ravijojlu ne bi video da ti oko očiju maše!

Dragon: i put pod noge, jeste, tako je, jel vidiš kako ona lepo govori, ajde ajde, dosta je bilo, sad malo dela, nema više priče!

Maja: Treći, dosta smejanja bez pokrića i skidanja skalpa kome ne treba! Nauči da je život i veoma neozbiljan i veoma ozbiljan i probaj da ne mešaš babe i žabe, kruške i bundeve, a još manje princeze i kurvice…

Dragon: jeste, tako je dosta bre, mislim, svima se smeješ, a svi to ne zaslužuju, namršti se ponekad čisto zbog radi babinog zdravlja

Maja: Nego lepo na jedno školovanje kod nekog tipa Đorđa Balaševića, naprimer, pa se vrati sa diplomom na kojoj piše „Znam da živim“

Dragon: a da, šta ćemo sa ovim četvrtim, njega baš i nisam toliko često sretao, samo da se ne pojavi još neki, ono sakriven u špajzu ili zaboravljen na tavanu.

Maja: Četvrti, polako se izvuci. Nisu otišli? Sad će, kupe se, nije ni njima lako. Da vidim gde si sakrio krila? Spakovana uredno, mislio si da ti nikad neće trebati? Greška, momče, greška, videla sam ih celo vreme kako si ih ispeglao i složio, za neka nemoguća nebuduća vremena. E, pa vreme je došlo. Vadi ih iz pliišane kutije, na vazduhu raširi, unesi vetar i dugu i ptičji poj, i poleti pod oblake, neka ti samo Himalaje budu mera visine. Peti se negde komeša, hteo bi i on da nešto kaže, ali njemu sam zalupila vrata pred nosom, nos razbijen, nikad više na ova vrata neće kucnuti!

Dragon: taj bi mogao biti problem, znaš, ako se naljuti i vrati se ponovo da se sveti što smo ga tako izlemali i ponizili

Maja: Neće. Ja sam za takve lek. Četvrti, jesi li spreman? Nesiguran? Daj mi ruku. Odavno mi je Zvončica vilinski prah poklonila, kaže, znam da letim i bez njega, ali eto da mi se nađe za nekog početnika…i krećemo. Ne plaši se, možeš zatvoriti oči pri poletanju, ali onda ih otvori. Gledaj, ovo je tvoja Zemlja! Gledaj, kako je lepa! Šta li sve do sada nisi video! Šta sve nisi doživeo! Koliko si ljubavi propustio?Mnogo sitnih? Nećemo ih ni brojati. Jednu veliku? Pravu? Onu koja od dečaka pravi muškarca? Eno je, pogledaj, pored izvora kao Lepa protina kći. Ali ti je nećeš samo gledati sakriven u trsku i šaš, nego ćeš prići i nećeš dozvoliti da tamo neki svatovi dođu po nju. Namestićeš onaj svoj osmeh neodoljivi, onaj na koji pada sve što suknjicu nosi, i pružiti belu ružu, sa suzama rose po nežnim laticama, i ona će znati sve tvoje snove i sve tvoje želje…a od toga trena nema više dvoje, jesi li čuo? Samo jedno. Ta tvoja krila su jaka, moćna, dodala sam još malo vilinskog praha, i držaće vas doveka. Sklanjam se, naučio si sve, učeniče moj! Poletite zajedno! I nikad više da ne vidim suzu, i nikad više da mi ne pomeneš neprospavane noći…treći, odsada si dvojnost ljubavi, i to je tvoje ime. Poletite!

Dragon: SJAJNA SI!!! DIVNA SI ZAISTA!!!