Komšijaneri IV

Kako se olako maše raznim znamenjima i propovedaju razne gluposti, to je strašno! A propovednici nisu ni svesni svoje propovedi, niti toga šta govore. Kad sam razmišljao o tome kako se čovek lako zaludi, užasnuo sam se stvarnosti. Priznajem, i ja sam bio zaluđen. I da ti ne pričam šta je i kako je, uzmi i sam terstiraj, opitom dođi do zaključka koliko je teško ubediti nekog u laž ili prihvatiti istinu. Jer laži je potrebno ubeđivanje i naširoko objašnjavanje, istina je dovoljna sama sebi. Njoj ne treba objašnjenje, zato je Reč Božija jedna i tačka.

Znaš kako ćeš da probaš, napravi neki koncept, nađi neku laž o sebi i objasni je. Najbolje je da ideš od sebe i ka sebi, čisto da izbegneš neprijatnosti i eventualne povrede ljudi oko sebe. Neka ta laž počiva na nekoj opšteprihvaćenoj istini, i videćeš kako za tili čas ti se odobrava sve, kako stižu dokazi i potvrde od okoline, i potvrde te iste laži od ljudi od kojih to ne očekuješ, kako se laž koju si kreirao šriri brzinom vetra. Isto tako kaži neku istinu o sebi, nešto čime se ne ponosiš, ali je istina. I videćeš kako se glave okreću od tebe, kako je mali broj onih koji su spremni da to prihvate. Ja sam plakao kad samo to video. Stvarno, ovako mator konj je plakao kao malo dete, i to danima. Kako je lako pronaći one koji će te podržati u laži, a kako je teško pronaći one koji su spremni da prihvate istinu. Moj Bože! Testirao sam i to kako se prave dokazi za laž, kako je objasniti. Užas, moj komšija, užas. Posle tih otkrića i testova, pao sam u takav bedak, da sam počeo da pijem. Slomljen! Nije bilo pomoći ni od kud. Nisam se treznio, gazio sam preko ljudi kao preko govana. Nisam se obazirao ni na koga. Zajebavao sam se do granica izdržljivosti organizma. Pakao sam prošao. A lažem, pakao je nešto sasvim drugo do onog što sam ja prošao. Sam sam sebi kriv, kao i svi drugi ljudi. Niko ti ni zašta nije kriv moj komšija, niko, sem ti sam. I to jedino zbog toga što nećeš da prihvatiš istinu. Pitaš me šta je istina, jel’, a? Istina je toliko prosta i očigledna da je prosto neverovatno kako je veoma mali broj ljudi vidi u svoj njenoj lepoti. Ona je beskrajno mala i beskrano velika, beskrano prosta i beskrano komplikovana, beskrano lepa. Beskraj. Svi je znaju, moj komšo, svi. Nema čoveka kome se bar jednom nije pokazala. A u stvari se pokazuje stalno i svuda. Tužno je što je samo mali broj ljudi prihvata. Ne vredi mi da ti je objašavam, jer svako objašnjenje samo joj škodi i prekriva je velom. Kako sam tako siguran da je znam? Lako. Testirao sam je na razne načine, stavljao je na mnoge muke i tražio da se pokaže u svakoj sitaciji, i dan danas to radim. I uspela je, uvek se pokazala, uvek i u svakoj sitaciji je ostala ista. A mislio sam da neće izdržati neke provere. Bio sam ubeđen da će da poklekne u nekim sitacijama. Nije! Ni jednom nije poklekla, uvek je ostala ista, čista i prelepa. Jedna i jedina! Ne postoji više istina, kao što ne postoji ni više laži već samo jedna… to je teško prihvatiti, najteže… sve ostalo su objašnjenja. Istina je u svemu i svugde se pokazuje. Ima je i previše, zato je ljudi ne vide i ne žele da je prihvate. Jer je prosta, ne podilazi nikom, niti te veliča, niti te umanjuje. Već te pokazuje tačno onakvim kakav jesi. Ona sve pokazuje onakvim kakvo zaista jeste.

Ne postoji način da ti je objasnim, ne postoji način da ti je pokažem, ili predam, prenesem… Ne! Niko to ne može. Moraš je sam videti! Sam! Mogu te uputiti kuda da ideš i kojim putem, mogu ti pokazati vrata ali da prođeš kroz njih moraš sam. Ti misliš da ja lupetam, i da ne znam šta govorim. Znam, znam moj komšo i to dobro znam. Bolja reč je, poznajem, da poznajem. Istinu ne možeš znati ili shvatiti, ali je možeš poznati, prepoznati. Ako zaista želiš da je vidiš, moraćeš se odreći mnogih stvari, ali ne plaši se, vredna je toga, i to kako vredna. Vredna je i samog tvog života. Ako tražiš istinu onda idi, ne obaziri se, ne osvrći se, ne štedi se, jer je vredna je svakog truda. Upozanćeš je to je neminovnost. Videćeš kako je ona bila celo vreme tu, samo je ti nisi hteo da vidiš. Neverovatno je i tužno, priznaćeš, ali je tako, jedini razlog zbog kojeg je sada ne vidiš jeste taj, što ne želiš da je vidiš. Zamisli!? A? No, ne brini za to. Traži, traži svuda, sve prihvataj, sve proveravaj i to po stotinu puta proveravaj na sve moguće načine, ne prezaj ni od čega, i ako istina koju si pronašao padne i na najmanjem testu ili proveri, ako je ne možeš pronaći i u najmanjoj sitnici ili sutaciji koju napraviš, onda to nije istina. Odbacuj tu laž i traži dalje.

Jedini savet koji ću ti dati jeste da slediš svoju savest, nepogrešivo će te dovesti do istine. Jer je i savest kao i istina nepogrešiva. Nabolje se prepoznaju. Iste su. Ako te savest peče na bilo koji način, snalazi se kako znaš i umeš da je umiriš, tek mirna savest i čisto srce će videti istinu, i to ne za to što tako mora ili je tako naređeno, ili već, nego zbog toga što čisto srce i mirna savest jedini mogu da je vide, po svom obličju i po svojoj prirodi. Kao što uši čuju, ali ne vide, tako isto i čisto srce spoznaje istinu jer to je njegovo zaduženje. Kao malo dete i odrastao čovek. Biće čupavo, biće opasno, biće uzbudljivo, biće ti zabavno tražiti je, biće i teško, teško da se umre, ali ne staj, ako padneš, ustaj, otresi prašinu i nastavi, ne ostani da ležiš ni po koju cenu. Istina ti je kao inekcija. Mada je možeš porediti sa bilo čim, jer je u svemu prisutna, ali ja volim da je poredim sa inekcijom. Pa kako ideš da primiš inekciju tako se spremi i na susret sa istinom. Boleće, plašiš se igle, ne voliš brkatu medicinsku sestru sa teškom rukom. Prališe te kad je primiš, boli da ne možeš da mrdneš. Ali, već nekoliko minuta kasnije osećaš se bolje, sledeću inekciju već ideš radosniji, jer znaš da će proći bol i bićeš zdrav. Istina je takva, kad je prvi put vidiš opaliće te kao bič, udariće tamo gde si to najmanje očekivao, ali kad je upoznaš, isceliće svaku ranu tvoju, svaka bol će ti izgledati smešna u odnosu na ono što će ti ona darovati. I bićeš slobodan, konačno slobodan, pred svim i svakim. Slobodan od svega. Neopisivo je to moj komšija. Zato da te ne gnjavim. Ponavljam ti opet samo jedan savet, ne idi protiv savesti, pusti neka te ona vodi, i hodaj, idi i samo idi. Savest će te nepogrešivo dovesti do svega ovog o čemu sam ti pričao sada. Idi sad. Idi! Ne slušaj više ni mene. Zaboravi me, zapamti samo savet što sam ti dao, jer to je jedini put… i idi, samo idi… Sve daj za istinu, i ne brini, sve će ti ona vratiti po sto puta više… Idi sad… Idi…

Ako te neko zadržava imenuj ga lažju.