Individualnost

INDIVIDUALNOST ili GORDOST JE MOJA VRLINA….

Jedno od velikih insistiranja današnjeg čoveka je insistiranje na njegovoj individualnosti. Insistiranje da se čovek ostvari. Da pronađe ono pravo ja. Znate na šta mislim?

Da pronađe onog pravog sebe.

Pronaći sebe?!?

U najmanju ruku čudno. Ako to nismo mi, ko je to onda u nama?

Kao da smo odlutali negde daleko u neku šumu Stribarovu, pa ‘ajd sad da se pronađemo. Nismo to mi, to je neko drugi u nama, i taj neko drugi pravi sva ova sranja, i tog nekog treba izbaciti napolje, a na njegovo mesto postaviti onog istinskog i pravog sebe. A taj pravi „ja“ se podrazumeva da je neko veoma veoma sjajan i dobar u tom nečem u čem se taj isti „ja“ pronalazi. Neko vredan divljenja i poštovanja. Najbolji od svih „ja“. I dok ne pronađemo tog divnog i sjajnog sebe ostaje nam da se patimo sa ovom jadnom, bednom i poturenom verzijom sebe. Pošto je ova verzija toliko jadna i bedna onda joj se daje mnogo toga na volju i na veresiju. Zašto? Pa kad dođe onaj pravi „ja“ on će sve da uredi kako treba. Da! Čak će i ove nevaljalosti koje je uradio ovaj očajni i gadni „ja“ da preokrene u nešto mnogo dobro i pozitivno.

Vredi pronaći tog nekog „JA“, zar ne?

Komplikovano???!!!???

Pa i nije toliko koliko na prvi pogled izgleda.

Ako ne znaš odakle da kreneš onda kreni od početka.

A početak je rođenje. Tvoje telo je slučajan spoj najboljih majčinih i očevih DNK nizova, pa prema tome u najmanju ruku nije tvoje, već ti je više kao dar. Jedna pozajmljena ćelija umnožena nekoliko milijardi puta, a onda u kompletu predato tebi da se pobrineš za to meso i krv. Druga stavka, Ime i Prezime, su ti također darovani, neosporno. Treća stavka vaspitanje ti je opet darovano, što od roditelja, što od društvene sredine u kojoj si odrastao. Znanje si sakupio iz raznih knjiga, priča, pouka, iskustva… Jedan deo znanja si prihvatio, drugo odbacio svojim karakterom koji ti je opet darovan kroz vaspitanje. Darovano ili ako više voliš nametnuto, svejedno nije tvoje ili nisi ti, jer nije od tebe već je uticaj spolja.

O ukusima nećemo, o njima se ne raspravlja… oni su beli medvedi, maksimalno zaštićeni, gore od „tabu tema“. Pa je, možda, moguće da si to ti. Ukusi su različiti! Eto razlike! Eureka! Tebi se sviđa bela košulja a nekom drugom plava. Eto je ključna razlika! To si ti, čovek koji voli blele košulje, a ne voli plave. Čovek koji obožava sarme, a ne voli ren. Čovek koji voli i ne voli razne stvari i ljude. Pitanje bi bilo; zašto voliš domaću šljivovicu a ne prija ti baš sake, i ne kontaš šampanjac??? M?

Možda si ti one tvoje ideje i tvoja inspiracije za koju se tako grčevito držiš još uvek tvrdeći da imaš nešto svoje, nešto lično. Svoj lični pečat i potpis. Ali kad govoriš o idejama i inspiraciji ti govoriš, „dobio sam inspiraciju, našao sam je, imam ideju, došla je“… Odakle? Iz tebe? Ili spolja? Neka muza! M?

Ti si ustvari u vrzinom kolu iz koga nema izlaza. Nema tebe nigde. Ništa od toga nisi ti. Kud god da se okreneš vidiš samo da si jedna grana na nekom stablu, vidiš da ništa od onog što poseduješ nema koren u tebi, već je korenje daleko negde iza tebe…

Pa šta si onda? Gde je ta individualnost? U čemu je fora?

Jedina stvar koju ustvari imaš i koju ti niko nikad neće oduzeti je tvoja SLOBODNA VOLJA. Čak iako ti je i ona darovana, ona je jedina stvar koja te čini samosvesnim bićem. Ona je jedina stvar koja jeste tvoja i koju poseduješ. Iako je ista u svim ljudima ona se jako razlikuje po svojoj snazi, a iz te razlike proizilazi različitost.

Individualnost je da svojom slobodnom voljom, između stotina miliona ljudi ti se odlučiš za jednu osobu da je voliš najviše od svih. Znajući već unapred da, i bez da ti trube o tome, „Ti to možeš!“, „Ti to želiš“, „Ti to znaš“, „Ti si hrabar“, „Ti si voljen“…. Bez da te ubeđuju u to da „Ti si Bog!“ znaš da nisi, jer to je mesto već odavno zauzeto, ali je upražnjeno ono mesto u tvoj ljubljenoj. Upražnjena su i mesta u tvojim bližnjima i tvoje mesto u Bogu…

Možda si to ti?! Deo koji nedostaje…