ležim na trotoaru, ugruvan pobesneo šaman skakutao je oko mene nekoliko zmija uvijalo se oko mog straha nema mesta gde se možeš sakriti od sebe vidjeh sinove gde se utrkuju koji će više doskočiti svome ocu ćerke se dovijaše majčinskoj…
obući ću ti one papučice šetalice i onu lepu majicu što liči na suknjicu da možeš da se pokažeš pred drugaricama kako imaš lepe kikice i trakice crvene u kosi a one nemaju i onda možeš da im se isplaziš…
okreni glavu kao da ti vade krv a ti redovno padaš u nesvest okreni glavu jebale vas vaše bitke i ratovi i igre kad će moje želje doći na red
i znaš šta mi je rekla ne može da dočeka kad će da se vidi sa mnom tamo negde u proleće 2057-8 g. nije baš sigurna sve će mi ispričati a ima toliko toga da mi kaže pa nismo se…
prazan je prostor u tvom srcu već isuviše dugo kao napuštena nova kuća u izgradnji nit ruševina nit lep dom i čini se da svaki gost je dobro došao čak i lutalica slučajni prolaznik ili životinja koja se sklanja od…
moja želja kaplje na tvoje telo kao medovina razlivam se tvojim oblinama moje misli se pletu u tvoje kao šiblje uplićem se sa tvojim rukama u tvojim očima teče sva moja nada kao mesečina preliva se preko jezera tvojih kapaka…
znam ja šta ti hoćeš da me uvedeš u svoj lavirint pa da se igraš sa mnom ko mačka sa mišem ne ne tamo tamo je zid ovuda ovuda a i tu je zid evo evo ovde sam skreni levo…
naterati sebe na buđenje biološki sat se pokvario izgleda u sobi se čuje samo teško disanje ječanje, smeh malo zatim u sobu je ušla ponoćna mesečina sunce se živo zabavlja gledajući nas i noću tražeći razloge u naručju slobode bilo…
ispričaću ti vic o pesniku koji je nazdravljao svom odelu klanjao se konjima na ulici i sklanjao se od dama do u bezdan duše svoje da bi doneo pesme na tom strašnom putu stalno se zabavljao pričajući sebi viceve da…
ti još uvek razmišljaš koliko sam daleko i duboko mogao da se zagledam u tvoje oči poput zadnjeg pogleda suncokreta gde mi pogledi trnu od neprestalnih strela tvojih želja hteo bih da te volim kao što se voli sopstvenost umećem…
Zvao sam te na ples Znaš li to Plesu nisu potrebne reči Niti dela Razumevanje Beskrajna objašnjenja Bezvezne potrebe Tek učestvovanje Sa jednom nogom Ili celim telom i dušom Znaš li to Potpuna sloboda Samo dve duše Njišu se u…
Evo nekoliko bivših misli na tebe kakva bolesna potreba nije to ljubav čak ni nalik možda tek režanje ispod zuba Evo ti sve sad ionako ćeš izgubiti tebe naraučenije sad si učenije neće ti se više desiti greša kao ja…
rešio sam da pronađem MIR ništa me neće zaustaviti i dao sam se u potragu rekoh sebi ovaj grad je ludnica džungula, milion neartikulisanih glasova trka, frka, jurcanje, blejanje mora biti da je mir negde na drugom mestu izašao sam…
bezbroj puta sam pokušao šetao po ivici nikad nisam uspeo da te čujem vidim tvoje usne kako se pokreću ali ne čujem ti reči vidim tvoje oči kako me mole i ne odgovaram vidim te da me celim svojim bićem…
pramac mog jedrenjaka sekao je more stvarnosti žureći ka na mapi ucrtanoj tački ostavila si mi svoju maramu, miris obećanje iz nesvesnog stanja, snova žrtvovao sam svoj život zarad maglovite vizije jeo sam svež vazduh za bistar um nevolje su…