Dečak se izgubio u šumi. Nemajući nikog sem svojih misli seo je na panj i posmatrao zalaske sunca. 13 000 jutrenja ga obasja i on ugledavši mnoge stvari obasjane suncem pomisli horizont se proširio. Iako je i dalje samo šumu video.
Da zapalim vatru reče sebi ili da sačekam moje suce da me ogreje. Zar ni jedno od ovih 13 000 sunaca nije moje?
Životi su proleteli kao zvede na noćnom nebu. Sve se izgleda vrti u krug. Beskrajan začarani krug teških koraka. I sve što ti treba je jedna severnjača od svih zvezda na nebu.
Da li severnjača zna da me ona vodi kroz ovu pustoš? Znaš li da si moja severnjača?
U mraku je lakše. Sediš i čekaš sunce. Gledaš svet kako se pretvara u senke. I čine ti se dugačke ili beznačajne. Možda strašne ili smešne ali ipak samo senke. Nemoćne da žive. Samo nemo podsećanje na strahove. Hoću li biti, živeti, postojati?
Otud naiđe mudrac i reče: nekulturno je provaljivati u tuđi život makar pozivnicu nikad ne dobio, nisi lopov pa da kradeš osećaje. Razmislih o tom čoveku koji pokradene osećaje krije negde u pećini svoje duše i viče na kamen da otvori se. Koliko samo osećaja ima u toj pećini? Od koga ih kriješ? Samo se lopov plaši lopova. Zašto ih ne poseješ kao pšenicu u polju. Ili iskuj strašno prekaljeno oružje za borbu sa senkama.
Nemoj da sediš na jednom mestu, promrznućeš. Kreći se, obiđi šumu, polje, reku… Možda negde iz nekog mora izroni tvoje sunce sa kapljicama po telu. Možda!
Od prevelikog razmišljanja počećeš da računaš dobri čoveče, a senke niko ne stavlja u svoju računicu.
Zacarani krug…Kreci se!
Jako lepo.
Hvala merkur… mrdam, mrdam…
Samoca ne ume da prosiri horizont, ali ume da se obmane suncevim zracima, kapima kise, zvezdama, mesecom koji obasjava sve skretace paznje sa sopstvene samoce. I nije problem staticnost ili kretanje tela, vec duse, misli, zelja, emocija bez kojih smo samo panj u sumi…
Pozdrav maestro
Sve dok ne nađeš potpun mir… 😉
hvala maestro
U potrazi za suncem naiđe na severnjaču i ona pokaže put. Nemoj samo da dečak pogrešnu proglasi severnjačom!
kako prepoznati zvezdu…
Idem da prošetam….
bos naravno…
Za kretanje po šumi potrebno je dobro poznavati znakove.
Sa koje strane ono bi raste mahovina… 😉
Ko trazi nacice, ali je pitanje sta. Mozda ce se iznaditi svojim pronalaskom… naravno ako je Ajnstajn:=))
Pa znaš kako Boki… Ajnštaj je mrtav, Tesla je mrtav, a ni ja se ne osećam baš najbolje… 😉
Zvezdu ćeš prepozneti po sjaju…sjaji drugačije od ostalih…kad je pronađeš i prepoznaš…negde iz nekog mora izroni tvoje sunce sa kapljicama po telu...pozzzz
Pa super, onda sam je prepoznao… samo nema još ovog dela sa morem…
Kao Milanov „Decak iz vode“ 🙂 Pozz 🙂
i imam trag pod levom miškom… 😉
Pozdrav za Decaka Sunca!
Pozdrav devojčici sunca…
Pronađi to tvoje sunce 😉
Ma tu i tamo ja njega pronađem ali ono mene nikako… sve se krije iza nekih oblaka 😉
sediš i čekaš… ali, zvezde ne padaju u krilo… moraš duboko udaghnuti, pružiti ruke i pokazati joj put