Restoran je bio miran. Jedini gosti smo bili mi i pas lutalica koji je pokušavao da se domogne neke diskvalifikovane kobasice iz kuhinje.
Pogled sa vidikovca. Reka, park, industrijski odžaci, fudbalski i teniski teren…
Krivudava staza između borova koje su posadili omladnici iz neke brigade, davno pre mene, danas su visoki preko pet metara…
I ja sam jednom davno posadio slične borove. Kopali smo ceo dan kao sumanuti. Čak smo to smatrali nagradom jer nismo morali da sedimo taj dan u školi i slušamo nastavnike.
Voleo bih kad bih mogao danas da ih vidim. Da osetim taj mir dok kroz njih šumi vetar. Hiljade iglica bora svira najmirniju pesmu koju sam ikad čuo.
Izgleda kao da crtam slike rečima u glavama ljudi. Da li će ostaviti ožiljak, ili će biti melem na ranu?
Dodajem kockice na tuđe mozaike.
Kažem mir i mislim na ležanje ispod bora zatvorenih očiju. Jedini zvuk je šum vetra.
Saobraćajna nesreća. Nekoliko ljudi je vrtelo glavama i zabrinuto se okretalo oko sebe. Očekujući, valjda, da im neko kaže da to nije stvarno, da je to samo ružan san, da se tako nešto njima nikad neće desiti.
Žena sa prekrštenim rukama na grudima je vozila, ispravivši lakat krivinu na most.
Apsurd je sedeo na mostu i smejao se. Dole je automobil prevrnut na krov.
– Ma šta je vama, nisam pokušala da se ubijem?! Vi ste to pokušali, vašim lošim šalama na moj račun.
– Tamo daleko prostire se borova šuma
koja večno peva pesmu o miru.
I mogla bi da ti doda boje. Ovako izgledaš kao bojanka. Samo crne linije.
A te linije prave ožiljke na mojoj duši, kao onom starcu i moru silk na rukama.
Kaži mi, molim te, da se tako nešto meni neće desiti. Nikad!
Je l’ da neće?!
Ja imam borovu šumu, tamo negde daleko…
Autor domacica [ Odgovori ]
13/10/2010, 17:14
mostovi spajaju. čak i kad ne znamo šta je na drugoj obali. nekoga sačeka pesma borovih iglica a nekoga izvaljeno deblo preko puta…
neko izvadi ćebe i prostre ga u hladovinu, a neko se vrati jer ne može pomeriti deblo…
Prijatno!
Autor mesecina [ Odgovori ]
13/10/2010, 17:17
Pa gde si ti bre Šuki? :))
Autor suky [ Odgovori ]
13/10/2010, 17:24
*domacica
a neko pomeri deblo pa prostre ćebe i odmori…
;)))
Autor behappy [ Odgovori ]
13/10/2010, 17:42
У сваком случају, мостови се морају прелазити. Свакодневно. А понекад и радозналост вуче напред.
Поздрав драги Шуки! Недостајао си овде 😉
Autor suky [ Odgovori ]
13/10/2010, 17:42
*mesecina
koje kuda sam devojčice, kojekuda…
kako si ti?
Autor suky [ Odgovori ]
13/10/2010, 17:44
*behappy
sta bismo bez mostova…
pozdrav devojčice.
nedostajete i vi meni
Autor mesecina [ Odgovori ]
13/10/2010, 17:52
Šuki, je l’ to dobro ili ne? 🙂
Ja sam, hm, kad bih mogla da smislim jednu reč, zbunjujuće normalna :))
I slažem se, nedostaješ na blogu.
Autor Jovan s.s. [ Odgovori ]
13/10/2010, 18:06
Ostavio si ožiljak…Pozdrav!
Autor suky [ Odgovori ]
13/10/2010, 18:24
*mesecina
ko će znati da li je dobro ili ne. videćemo na kraju…
bio bih ovde češće ali nije sve do mene. 🙂
Autor sanjarenja56 [ Odgovori ]
13/10/2010, 18:32
Na most skreću oni koji nemaju svoju borovu šumu…ili su zaboravili gde je ona…ili je nikad nisu ni imali..
Autor suky [ Odgovori ]
13/10/2010, 19:00
*sanjarenja
zato ja ima svoju dobru vilu da mi podseti da treba preći most.
Autor sanjarenja56 [ Odgovori ]
13/10/2010, 20:34
Šuky, blago tebi što imaš dobru vilu…svi treba da je imaju!
Autor AnaM [ Odgovori ]
13/10/2010, 22:42
Jednom , bio je most preko Ibra, sneg, put…
On se smejao i preticao kolonu..
Bio je most, poledica, provalija…
Ona je videla, most, kolonu, sneg, njega
Vreme prolazi, neki govore da mostovi spajaju ljude, neki misle da razdvajaju narode, a ona…. ona uvek vidi most, sneg, i njega…
Autor mandrak72 [ Odgovori ]
16/10/2010, 09:46
Preko rijeke se mora. Mostom je najbolje. Ožiljak ostaje ukoliko se borove šume ne sjetim kojoj sam i ja kumovao jedne subote u proljeće.
pozdrav