Underdundum

– Šta se radi, druže?

* Eto malo, šljakariše se!

– E moj druže, propo si i ti ko muda kroz šuplje gaće!?

* Zar ne propadamo svi tako! „I najveći buntovnik mora da pribavi siću za burek“.

– To si u pavu. Osim ako ne misliš kao Kasper: „Još uvek sam jači od svake pekarke, oteću dva bureka dnevno“.

* Daaa. Kasper je zmaj. Znaš li šta mi je pričao pre neki dan? Bio je totalo pukao od vinjaka, tri dana zaredom je pio, noć i dan, pa je otišao u park, ali ne onaj veliki, nego onaj ispred njegove zgrade, peo se na žardinjere, lajao iz svega glasa, uzvikivao svašta, pljuvao po ljudima, na kraju zaspao na ljuljašci… Ma strašno! On kaže da se ne seća ničeg, ali su mu komšije pričale. Sad se zareko da više neće piti.

– Stvarno! „A bio je kul momak! Perspektivan!“ Sećaš se kad smo bili kod „Ribolovca“, pa su došli oni likovi sa nekom čudnom idejom da nam objasne neke stvari… Onako pijan Kasper je video da je neka gužva, i da se nešto dešava, ali nije skontao da smo još uvek bili u verbalnom deliktu, pa se zatrčo, kako je samo uspeo da upravi noge, onako trčeći pokušao da udari onog najkrupnijeg, naravno, promašio, spetljao se i tresno na pod koliko je dug i širok. E, jesmo se smejali. Još više, kad smo videli kojom brzinom je ustao. Kao, ništa se nije desilo! Onda smo izašli napolje, a budala je već uspela da se pokači sa vojnom policijom. Ugovorcima! Eeee, jebem ti ludaka. Dobismo batine dok si rekao šta bi.

* aaaa!

– Kao i ono otoič kad su nas navatali murjaci ispred Diskaća, a on se bio okačio o retrovizor marice. Možeš zamisliti šta je onoj vozač marice mislio kad je video njegovu facu na šroferki. Kolege su pritrčale odmah, neubičajeno sredusretljivi za interventnu, i pitali ga šta mu je?! Verovatno misleći da je bolestan, šta li! Da bi on ladno rekao, oću i ja sa vama u maricu!!! Kad su skapirali da ih zajebava, lele…

* Jao, jeste, sećam se… A, sećaš se rasprave u pritvorskoj jedinici. „Ko cima kavez ptici?!“ Na kraju smo došli do zaključka da je ptica ta koja provocira… Hahaha… Eee, svašta! Znaš da je posle toga Marina ostavila poruku svojima kući „Ptica je moj drug, otišla sam da je tražim“. Njeni su otkinuli kad su pročitali. Zvali su redom sve službe i sve rođake…

– A ako ćeš pravo i jeste bila žešci gnjavator. Srala je za desotoricu.

* Ma jeste to, „teško je naci ženu koja smisleno zbori“?! Secaš se kad si joj to rekao, deset dana te jurila da ti „objasni“ kako nisi u pravu. Koji lik?! Svaki put te prozivala zbog toga, i naravno, svaki put se izova nervirala.

– Jao jeste. Neko vreme me je baš mrzela. Kasnije smo to „prevazišli“. Znaš da smo čak neko vreme i bili u šemi.

* I?!

– Ma hajde molim te. Sećaš se Kasperove „Teško kući kojoj ti budeš mesila česnicu za Božić!“.

* Znaš li da je pokušala da ga bije zbog toga.

– I!

* Nije to ista kategorija. Ubrzo je uvidela bezsmislenost ideje. Pa mu je pretila da će mu nakačiti neke rođake, braću, ćaću… Kasper to nije umeo da podnese, ne voli kad mu se preti, znaš njegovu, „ako ćeš da uradiš nešto uradi odmah, nemoj kasnije“, pa joj je odvalio šamar, ne rekavši joj ni reči, ni pre ni posle. Ona je samo sela i plakala sigurno dva sata…

– Nikad mi to nije pričala.

* Nije ni Kasper to nikom pričao. Skarlet je rekla meni. Ona i Anči su bile sa njima u Rupi.

– Šta li je sa njima dvema?

* Skarlet se udala za onog šabana, kako se zvao lik, onaj sa onim smešnim frizurama i kapama, Jamajka fore, pa sad imaju svoj butik, a usput prodaju i ribolovačku opremu. Imaju neki matori džip i stalno se smucaju po nekim rekama. A, Anči!? Nemam blage veze. Devojka je nestala netragom. Poslednje što sam čuo je da je bila u begišu na nekim studijama. Valjda! Mada ne verujem, ona i škola, teško bi to išlo… Šta se desilo dalje, Bog će ga zanti. Znaš da se Kosturko overdozirao i završio karijeru, a Sekač redovono posećuje nervno-B.

– Jebem ti život. Pa pogledaj te ljude jebo te, a ti mi pridikuješ o Bogu neka sranja. Uopšte mi nisi jasan, zašto si odbacio sve zarad Boga. Kakav Božiji plan može biti u Sekačevoj priči. Čovek je dao sve od sebe, prošao je najgore od svih nas, jebali su ga svi, ko je god stigao izdrkavao se na njemu, i prc… Bensedini, kurci palci… Šta radi? Od čega živi?

* Uvodi kablovsku. Pentra se po krovovima, kad smo se videli rekao mi je da je u poslenjih godinu-dve prevrno više govana nego za ceo život. „Seru golubovi majke im ga“!

– Koji lik? Pa gde je sad?

* Kruševac, Kragujevac ili tako nekako.

– Pa kako izgleda? Jel još uvek onako bled ko smrt?

* Da. Mršaviji je od Kosturka.

– Šta li je sa Rukom?

* Ruka!!! A brate. Njemu sam se divio do granica imbecilnosti. Kakva ludak, čovece. Secaš se kad je pišao na sred raskrsnice ispred SUP-a.

– Aha!

* Ja sam se smejao mesecima posle toga.

– Nikad nisam sazano što ga je iznerviralo da to učini.

* Stvarno ne znaš?!

– Ne znam, ozbiljno?

* Sad ću ti ispricati ono što je on ispričao nama. Negde oko pola sedam je nazvao Skarlet i rekao joj da se nadu u sedam kod SUP-a. I dođe on u sedam a nje nema. Još mu se kad je krenuo od kuće malo pripišalo, ali reče sebi, za deset minuta sam u Rupi pa će da obavi tamo. Možeš li zamisliti njega koji dvadeset minuta čami ispred SUP-a i čeka?! Nakon dvadeset minuta je krenuo prema gradu i video nju kako stoji sa druge strane SUP-a i čeka. Na Beogradskom putu. Zamisli brate!!! Ona je došla isto u sedam samo je stala sa donje strane SUP-a i čekala ga. I kaže on ne bi tu bilo nikakvih problema. Toliko mu je bilo smešno da nije hteo ništa da kaže. Kaže: „Bešika mi je, brat bratu, bila do grla. Popizdeo sam da ne može više. Stojim ko budala pola sata ispred SUP-a i čekam Skarlet. Onda onako besan krenem konačno ka gradu i vidim nju sa donje strane zgrade čuči i nešto prebira po rancu. Koliko mi je bilo smešno, sačekao sam je da završi pa da idemo. „Al’ ne lezi vraže svinje hranu traže“. Ona kad me videla sva začuđena upita: „Gde si ti do sad, jebo te, čekam te već pola sata“? E tu mi je puklo! Bešika me gadno žignula. „Gde sam ja do sad?“ kažem joj. „Sad ćeš videti gde sam?“ Lepo se prošetam do centra raskrsnice, izvadim miška i počnem da pišam. „Evo gde sam!“

– Šta je bilo sa Skarlet?

* Pobegla. Deset dana nije izlazila nigde.

– I šta je bilo sa Rukom? Zašto su ga uopšte tako zvali?

* Ma budala. Gledao je neku emisiju o zaveri pederske mafije. Kao homoseksualci drže sve i imaju neko svoje tajno društvo, i takva sranja. A bio je na „zadatku“ pisanja grafita po gradu, pa mu je ruka bila sva crna od spreja. I kad se vratio u Rupu počeo je da prepricava „gay-mafiju“. Da bi na kraju dodao „Crna ruka brate.“ I ne zanujuci da mu je ruka crna. Anči mu je pokazala na ruku i svi smo se zasmejali. Tako je ostao, srkaćeno Ruka. Kasnije je pričao kako je nadimak dobio tako što je najviše od svih nacrtao pesnica kao grafita!

– Pa šta se desilo sa njim?

* Ništa naročito. Koliko znam, otišao je u Kanadu.

– Rve se sa divljinom!? A?

* Daaa… Rve se sa divljinom.

PAUZA…

PODUŽA…

– Šta se desilo sa nama?!

* Kako što rekosmo onog dana!? „Na nama je svršeno. Pravom življenju je kraj, počinje borba za opstanak“. Onog dana kad je onaj kreten izašao na MTV i onako sav zajapuren rekao: „Free your minde!“ bilo je jasno da smo ga ugasili. Pričali smo o tome?! Čini mi se samo da je bio zaboravio da se zahvali svom psu na „svesrdnoj podršci i pomoći u ostvarenju projekta“!

– Da. Kakva podlost i smejurija.

* Epilog znaš. „Kud koji mili moji“.

– Daa. „Kud koji mili moji“.

* Onda su izmileli svi ovi „eksperi“, i evo dokle smo dogurali. Sećaš se? „Sve rečeno, mišljeno i napisano postaje sve više i sve opasnije nebitno po život“. A dijalog je otišao u tri lepe… Niko nikog ne sluša. Ni najmanje. Gordost je uzrasla preko svake mere. I to ne ona gordost koja kaže „Ja sam bolji od brata mog“, već ona koja kaže „Ja sam bolji i od Boga“.

– Kog Boga?! O čemu bre ti pricaš? „Vrane su ti popile mozak“.

* Bolje i vrane nego oni „samomisleći verujući“… A sećaš se rasprave!? „Jedini samomisleći je bio onaj prvi majmun koji je sišao sa grane, ostali samo prepisuju“. Iz prostog razloga… „Civilizacija su dva majmuna koji izudaraju trećeg zato što se majmuniše“.

– Daaa! E jes bilo dobro! Baš mi nedostaju takve stvari danas. Te male raspravice! Zar vera ne tvrdi da je čovek kreiran, otkud ti u priči sa majmunom?!

* Da. Čovek jeste kreiran. Smatram sebe da sam od Boga, a ne od majmuna.

– Ako ti je tako lakše!

* Lakše?! Misliš da je lakše?! A jel’ primecuješ da kroz ceo ovaj naš razgovor stalo se ponavlja „sećaš se“?

– Da. Spektakl nas je progutao i proterao u sećanje. Nema se više o čemu pricati, osim o njemu – „grande spektakle“. A da pričam o Ceci-Jeci, zeku Peci… „Nemim posmatracima sopstvenog života“.

* Ne ide.

– Zašto si sve to odbacio? Čovece!

* Zbog same vere. Sve ti je u veri. Najprostija matematika se zasniva na veri. Da sam neki političar koji ima za cilj neke poene, sad bih rekao „sujeverju“. Ali to bi bila banalizacija i vere i matematike. Hteo sam da kažem da se cela matematika zasniva na tome da je „jedan jednako jedan“. Ne može se dokazati da je „jedan jednako jedan“. Jedino u matematici je ta tvrdnja tačna. U stvarnom životu, „jedan“ nikad nije isti kao bilo koji drugi „jedan“. „Jedan čovek“ nije isti kao bilo koji drugi „jedan čovek“. „Ne može se dva puta ući u istu reku“. Pa ako ću da biram izmedu vere u brojeve ili vere u „jednog čoveka“, onda biram da verujem Onome koji se pokazao kao dostojan iste. Zamisli kad bi matematika bila kao Pravoslavna vera. U Pravoslavlju, „jedan je jedano tri“ i „tri je jednako jedan“. Zamisli takvu matematiku, svaki put kad vidiš trojku ti možeš da je zameniš jedinicom, i obratno. To bi bila matematika!?

– Jooooj! Kako bulaziš! Ti svoju veru u Boga zasnivaš na „jednom broju“ ili „jednom coveku“? Smešan si.

* Ne zasnivam svoju veru na tome. To je smo jedan primer. Najlakši za razumevanje. U one dane ja sam verovao tebi, ti meni. I dalje ti verujem, a veruješ i ti meni. Bez tog poverenja ili vere, ne bi bilo ništa od nas. Kao što smo verovali da ćemo biti saučesnici u promenama. Ali! Pokazalo se… Verovali smo pogrešnim ljudima.

– Ja te i dalje ne razumem. Zar da veruješ „jednom čoveku“, popu, koji vozi skupa kola i živi „ko bubreg u loju“? I kako da ti sad verujem, kad si se odrekao onog što nas je vezivalo?

* Ne verujem u popa nego u Boga. Popovi su samo sredstvo ne cilj. Nisam se odrekao tebe, već bezveznih ideja.

– I ja verujem u Boga. U čemu je sad razlika izmedu mene i tebe. Tvoja vera je kao ispravna a moja pogrešna? Kako da poštuješ nekog ko je tu istu veru pogazio? Prilagodio sebi! „Ovozemaljskim okolnostima“! Oprosti, ja takvim ljudima ne verujem!

* Bog i ne traži da veruješ čoveku, već Njemu, to jest Bogu. Šta je tu sporno?

– Sporan si ti što me zajebavaš! Sad ti kao znaš šta Bog traži a šta ne trži!? Nije mi jasno kako neko ko je pisao onakve tekstove za Radio Rul’s, može sad da mi popuje o nekoj veri?! Pa šta si rekao Bogu zbog onog „I’m a anantihrist..“? Jesi mu se izvinuo zbog toga?

* Da.

– I šta ti je rekao? „Nema veze, pevaj, igraj, nemoj nikad da ti placaju na žiro račun, samo na ruke“!

* Aha!

– Znaci pokajao si se?

* Da. U tome je i suština.

– Suština čega?

* Vere u Boga.

– Bog treba da se pokaje!? A?!

* Ne. Nego mi, njegova izdajnička deca.

– Pa što nas je napravio takvima. „Izdajnicima“!

* Takvim nas je napravila naša slobodna volja, a ne Bog. „Uvek je neko drugi kriv“? Jel’ tako? Nemoj i ti molim te. A mi smo kao nevinašca, i kao nemamo pojma otkud ciroza jetre, kad smo popili samo dva-tri potoka vinjaka… Uzrok i posledice.

– Znači treba da se pokajem. „Meni su drugovi objasnili, i danas tačno znam gde je bila greška. Jeste, jeo sam govna“…

* „Tim biranim rečima“…

– Ti se zajebavaš. Zar nećeš sad da me „ubeđuješ“ da treba da idem u crkvu, postim, palim svece, stojim po dva-tri sata dok papa zapeva, ljubim ruke, krsim se kad god čujem ili vidim bilo šta… Nekim „činjenicama vere“.

* Od volje ti je. Slobodne volje! U šta ćeš da veruješ. Možeš da veruješ i u „Ali-babu i 40 hajduka“ ako misliš da tako treba. Ili da odabereš neku od ovih novokomponovanih instant religija, mada! u odnosu na njih Ali-baba je… jack-pot premija… Ne postoje „činjenice vere“. Iz prostog razloga jer se Bog ne može „dokazati“. Svaki „dokaz“ kao i svaki protiv-argument podjednako su bezsmisleni. Veru, kao i ljubav, ili nadu, nemoguće je dokazati. Tako nešto ili imaš ili nemaš. Sam biraš. Raj ili pakao, nema ničeg između. Ili-ili, ili jesi ili nisi. Nema suzdržanih. Suzdržan je izmišljotina koju su ljudi napravili da bi ugušili svoju savest, kao i nezainteresovani itd. Pitanje pre onog „Za ili Protiv“ bi bilo „Da li glasaš ili Ne?“ Pa sve ti to zanš, zašto ponavljam?

– Suzdržavam se od glasanja povodom glasanja! Ma pričali smo o tome, i u pravu si da postoje samo dva odgovora „Da ili Ne“. To smo već jednom zakljucili. Znači nevernici u Pakao, a vernici u Raj. Lepo od Boga, koji nas toliko voli da može poslati nekog u pakao. Znaš ono, „Lepo je u Raju, ali, u Paklu je ekipa“.

* Znaš da nije tako! Već svaki skup teži ka svom jedinstvu, dobri dobrome, loši lošem. „Svaka ptica svome jatu leti“. I uopšte čemu strah od pakla ako ne veruješ da postoji? Rasprava nam je bezsmislena. Kao što rekoh, niti ćeš ti meni dokazati da Bog ne postoji, niti ću ja tebi da postoji. Tako nešto i ne treba da bude dokazano, zarad same vere. Ako je nešto dokazano vera je onda bezsmislen pojam. Zbog toga Bog i nije ostavio nikakav „dokaz“, da se pokaže „ko je vera a ko nevera“. Mada dokaza ima koliko hoćeš, samo ako hoćeš da Veruješ.

– Opet ti kao znaš šta je Bog, i šta je uradio, i zašto je uradio, i kako je uradio!? Kao da ti imaš ljučeve od Raja! Ne razumem ljude koji tako nešto tvrde. Svaka religija tvrdi da ima autorska prava na Raj i Pakao. Što su pope sad drukčije od bilo koje druge religije. Zar će zaista samo par ispravnih hrišcana biti spašeno, a svi ostali će da popasu Pakao. Misliš da ni jedan Budista neće ući u Raj, pogledaj njihovu veru, i šta ti ljudi mogu svojom verom. Mir koji šire, harmonija, i ne porobljavaju vernike.

* Da, da! Mir koji šire?! Ne porobljavaju vernike?! Daj molim te, pa šta rade gurui? Čemu one i onolike kolonije vernika. Obožavanja i klanjanja. Primer – Bruce Lee?! On je bio vrlo miroljubiv. Sa onim kricima dok ubija, ili osmehom dok lomi kosti. Vrlo miroljubivo! Opet nastavljaš bezsmislenu raspravu. Kakve god da poželiš primere takve ćeš i naći. Princip je takav! „Svaki koji traži, nalazi“! Šta god da tražiš to ćeš i naći, Ðavola tražiš Ðavola ćeš i naći, Boga tražiš Boga ćeš i naći. Primer može biti i Satja-Sai-Baba i sl., ja ih svrstavam sve pod „Ali-babu i 40 hajduka“ jer to i jesu. Kao u onom crtanom, najpre dolazi Ali-baba i vitla mačem, u našem slučaju slatkim rečima, a neretko i mačem; onda za njim dolazi 40 hajduka i mažnjavaju sve na šta naiđu… zubalo postarijeg gospodina, može! Po mom, postoje dve vrste religije ili vere, vera u Boga koja kaže da je Bog Tvorac i da se njemu treba pokloniti kao spasitelju nas samih od od nas samih i sigurne smrti; i sve ostale u suštini bezbožnicke. Uostalom što se raspituješ za veru ako ne želiš da veruješ?! Čemu priča ako te ne zanima?!

– Ne diraj mi Bruceta, drzniče! On je jedini čovek u istoriji koje se borio na strani pravde, zarad same pravde… Ma nemam pojma što se upuštam u diskusiju. Onako. Malo mi neke pope izgedaju isuviše umešane u „svetovne stvari“.

* Šta ti je tu čudno?! Kad imaš političare koji su, maltene, „super-mudri-ljudi“; na svako pitanje imaju odgovor, u svakom slučaju rešenje , a opet ništa nije kako treba. Ekspertske timove sposobne da izračunaju sve i dokažu sve. Narod koji… Joj narod! Nije ništa posebno da postoje i sveštenici koji su se dali u ’olitiku ili biznis.

– Ma nije čudno. Kapitalizam je napravljen tako da proizvodi samo jednu potrebu, potrebu za novcem, što bi onda bilo čudno da je ta potreba ovladala mnogim. Potrošačko društvo. Sve je na prodaju, pa i Raj valjda.

* Da, da. Ima i takvih tumačenja. Daš pare i nema brige, Raj te čeka.

– Svi su se dali u tumačenje Biblije. A to mi se ni malo ne sviđa. Eto čak i ti.

* Ma kakvo tumačenje. Ja sam ti što se tice Biblije početnik. Govorim ti ono što znam. Znaš ono „čuvaj se čoveka jedne knjige“ nekad je bila krilatica koja je značila nešto, danas se umešalo još stotinjak knjiga pa velika većina izmišlja sebi nekog Boga po nekim svojim merilima i u istog veruje. Pa na osovu tog i propovedaju, čak i ne zanajuci šta rade, tog nekog izmišljenog i prilagodenog Boga. Kao ovi novokomponovani „samomisleći verujući“. Pravoslavac koji veruje u reinkarnaciju!? Nespojiva stvar, jer jedna drugo isključuje i iz samog pomena u svom opisu. Apostol reče „smrt, a potom sud“, a reinkarnacija bi bila neprestano ponavljanje i usavršavanje života. Ili je sud ili ponavljanje. Jedno drugo radikalno isključuje. Ne može sud, pa ako nemaš prolaznu ocenu onda reinkarnacija, a ako imaš onda Raj. Šipak! Za tako nešto nema osnova nigde, sem u ljudskoj gluposti. A ljudska glupost… Mislim, šta reći!

– A što ne bi moglo? Avgustovski rok!

* Ma danas može sve. Nacisti koji „veruju“ u Hrista. Pravoslavci koji veruju u Budu. Nevernici koji veruju u sudbinu. Ološ od crnih i belih magova, raznih proročica, horoskop prognoza, pobornika psiho-aktivnih supstanci, super-razumnih uličnih filozofa, neću ni da komentarišem.

– A što ne može?! Ne oziljno; što ne bi moglo tako? Svaki čovek je poseban, i svaki ima neki svoj poseban put. Čak, ako ceš da uzmeš primer svetitelja, i medu njima ima razlika. Neki su bili mučenici, neki prosvetitelji, neki molitvenici, neki stolpnici, neki jurodivi… Neki ovako, neki onako… Pa ako oni mogu da se razlikuju u svom ispovedanju jedne te iste vere onda možemo i mi…

* Pa kažem ti. Sve može…

– Zajebavaš me…

* Prvi si počeo…

– Jp!

* Šta radiš ti? Jesi se priključio ovim nekim „nevladinim oragnizacijama“?

– Daj molim te… Toliko nisko nisam pao… Švrljam okolo, tezgarišem… I tako… „Čekam sudnji dan“.

* Lepo je pričati sa tobom.

– Jp! Ti znaš da se ja i ti skoro nikad nismo slagali, gotovo ni u čemu. A opet, najviše volim da pričam sa tobom. Šta ti je čovek? Prcaš me ko konja već godinama, i opet eto me na još! To mi je oduvek bilo, onako… nemam pojma… čudno… blago rečeno… Oni koji su mi bliži po razmišljanju i nekim stavovima nikad mi nisu bili toliko zanimljivi, obično bi ih se klanjao… Nije mi zanimljivo… Kad priča ko i ja, čini mi se da mi podilazi… A to brate ne podnosim… Ovako sa tobom znam da ćeš da mi kontriraš pa to ti je…

* Šta ćeš kad „volem“!

– Jaoooo… Ta je bila dobra… „Ne zna da igra karte, al’ voleeeeee“… Kako si se toga seto!?!

* Multitalenat!

– Haahaahaahaahaaahaaaaaa.

* Pozdravljam te…

– Naravno. Vidimo se.

– KRAJ PRVOG ČINA –