Nemam afirmacije za neke pretenzije. Očigledne su samo tenzije. Nestvarni eksperimenti? Kalkulanti. Špekulanti. Stavićemo ljubav pod kamatu; ubirati proviziju; ležeći na nekom ostrvu beznađa; zaklonjeni palmom sa desktopa; od sunca stvarnosti… ne više između dobra i zla; već! izmedu kodova i modova! Egzorcisti trolova, spinova, trojanaca, virusa…
A pitanja?
Kako bi rekao onaj čuveni… veliki… na daleko poznati… izuzetni… vrač – Gospodra prstenova; „Questions? Questions, who need answers?“ (Pitanja? Pitanja, kojima trebaju odgovori?) I, naravno; pretnja štapom!
Neki su se pojavili sa jasnom namerom da eksponiraju. Sebe i/ili druge. Prikaz „bede studentskog života“. Ponoćni razgovori. Kratke razmene recepata kuvarica; domaćica?! Panoi. Manifestacije! Razmena informacija!? Dizanje revolucije??? Ali ne u realnom modu. Virtualne revolucije. Banalizovanje!? Iste, i/ili? Možda. To sad nije ni bitno. Flertujemo sa „NN“ licima iz druge dimenzije. Mudrost je očigledna. Poštapalice citatima. Samo slepi ne vide! Ostali se samo prave. Zavaravaju sebe. Ili mene!? Ili vas?!? Urbani proleteri. Neretko zanimljivi likovi?! A i scene. I dalje smo samo posmatrači. Publika! Saučesnici?!?!?!; malo danas, malo sutra… Odgovori su nas zobišli. U širokom luku. Rekonstruisani ispadi istorije. Ponavljaju se. Ko se ne seća iznova proživljava.
A šta ti radiš ovde? Virtuz reči!? Kako; smešno!!! Simboli su postali slike. Slike su postale reči. Reči pixeli. Monitor se zamutio. Zar monitor nije sinonim za nekog ko motri, motritelj. Koga/Čega? Begstva! Od života na „tačkice“. No, niko se ne seća „tačkica“…..
Tu smo. Noćni klub, kome je ponestalo vina.
„Vino života je ispijeno. U ovom pretencioznom noćnom klubu ostaje samo talog.“